Globalne nestašice vode i hrane uzrok nove migrantske krize u Evropi?

Više od 1,2 milijarde ljudi moglo bi da napusti svoje domove zbog ekstremnih vremenskih uslova, suše i nestašice hrane do 2050. godine. Najveći deo klimatskih izbeglica zatražiće azil u Evropi, predviđa se u izveštaju.

Nestašica vode i hrane mogla bi da uzrokuje masovne migracije iz 31 zemlje koje nisu u stanju da se nose sa nadolazećim ekološkim krizama, upozorio je Institut za ekonomiju i mir (IEP).

Očekivano raseljavanje će imati „znatno veći obim“ od migrantske krize 2015-16, ako se ništa ne preduzme protiv ekološkog kraha, izjavio je osnivač instituta Stiv Kilelea za Independent.

Delovi podsaharske Afrike, južne Azije, Bliskog istoka i severne Afrike suočeni su sa fatalnom kombinacijom ekoloških problema i nestabilnosti. Prognoze su izvedene iz Registra ekoloških rizika, koji analizira rast populacije, nestašice vode i hrane, suše, poplave, ciklone, porast temperature i nivoa mora.

Devetnaest zemalja sa najvećim brojem ekoloških rizika nalazi se među 40 najmanje mirnih zemalja na svetu, uključujući Afganistan, Siriju, Irak, Čad, Indiju i Pakistan, saopštio je IEP, koji takođe objavljuje godišnji Globalni indeks mira. Neke od ovih zemalja „već su u začaranom krugu borbe za oskudne resurse koja izaziva ratne sukobe, a sukobi zauzvrat dovode do daljeg crpljenja resursa“, navodi se u izveštaju.

„Tokom narednih trideset godina, dostupnost hrane i vode će se smanjivati ukoliko izostane hitna globalna saradnja. Bez takve akcije, građanski nemiri, pobune i sukobi biće sve učestaliji“, rekao je Kilelea.

Pakistan je na ivici krize vodosnabdevanja, a takođe se suočava sa poplavama i nedostatkom hrane; to je zemlja sa najvećim rizikom od raseljavanja stanovništva, a slede je Etiopija i Iran. U centralnoj Americi, Haitiju preti najveća kriza. Čak i relativno mali ekološki rizici i prirodne katastrofe „mogu da rezultiraju masovnim raseljavanjem, što će se odraziti na regionalnu i globalnu bezbednost“, dodaje se u izveštaju.

Bogatije i razvijenije države Evrope i Severne Amerike imaju manje ekoloških briga i spremnije su za klimatske nepogode. Ali zemlje poput Velike Britanije neće biti imune na ekološke rizike, predviđa IEP.

Kilelea upozorava: „To je veliki izazov za Evropu. Videli smo šta se dogodilo kada je dva miliona migranata ušlo u EU tokom 2015. i 2016. godine. Usledila je politička nestabilnost i uspon novih političkih partija.

Ekstremne vremenske prilike prošle godine su raselile 24 miliona ljudi unutar matičnih država, dok su konflikti i druge katastrofe prinudili još 9,5 miliona da napuste svoje domove, izveštava Centar za interno raseljavanje.

Više od jedan odsto čovečanstva sada je raseljeno, javlja agencija UN-a za izbeglice, koja je u junu uputila globalni apel za pomoć ugroženima. Otprilike četiri od pet raseljenih potražiće utočište u susednoj zemlji, procenjuje agencija.

(Independent-ZTP, foto: Reuters)

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.