Kolektivni uzdah olakšanja osetio se u Berlinu prošle nedelje kada je Rusija odlučila da nastavi sa isporukama gasa kroz Severni tok 1, nakon najavljene desetodnevne pauze zbog održavanja. Iako je aktuelna kriza prevaziđena, Nemačka ostaje upadljivo nervozna: nejasno je da li će imati dovoljno gasa da pregura zimu. Pretnje Vladimira Putina da će smanjiti ili čak potpuno zaustaviti isporuke energenata Evropi bile su deo ruske ratne strategije od samog početka. Neposredno pre februarske invazije na Ukrajinu, kada je nemački kancelar Olaf Šolc najavio obustavu gasovoda Severni tok 2, bivši ruski predsednik Dmitrij Medvedev se podsmevao: „Dakle… dobrodošli u vrli novi svet gde će Evropljani uskoro plaćati 2.000 evra za 1.000 kubnih metara prirodnog gasa!”
Od tada, Putin je rado isticao zavisnost Nemačke od ruskog gasa, nafte i uglja. Kremlj je već prekinuo isporuku gasa drugim zemljama, poput Poljske i Bugarske. Prošlog meseca, ruski energetski gigant Gasprom okrivio je nedostajuću Simensovu turbinu za smanjenje kapaciteta Severnog toka 1 na 40 odsto; to je zapanjujuća količina s obzirom da gasovod može Evropi da isporuči 55 milijardi kubnih metara godišnje. Putin je u sredu nagovestio da bi tokovi gasa mogli još više da se smanje. Obraćajući se novinarima tokom posete Iranu, on je naglasio da sporna turbina, koja je poslata u Kanadu na popravku zbog „urušene unutrašnje obloge“ još uvek nije vraćena, što ugrožava kapacitet gasovoda. „Tamo rade dve mašine, pumpaju 60 miliona kubnih metara dnevno… Ako se jedna ne vrati, biće druga, a to je 30 miliona kubika,“ zloslutno je nastavio ruski predsednik.
Tako je Evropa strepela dok su stručnjaci pratili vraćanje gasa u Severni tok 1. Sve dosadašnje vesti sugerišu da se vraćamo nivoima snabdevanja od 40 odsto, kako je i bilo pre desetodnevne pauze. Ali najveća ekonomija EU i dalje trećinu svog gasa očekuje iz Rusije, dok trenutno prima manje od polovine dogovorene količine. Činjenica da je Putin odlučio da nastavi ovu smanjenu isporuku „nije razlog da pomislimo da smo izašli iz problema“, kaže Klaus Miler, šef Federalne mrežne agencije. Nemačka se sada priprema za nadolazeću krizu. Početna debata o diverzifikaciji snabdevanja i planiranju vanrednih situacija, brzo se pretvara u totalnu paniku. Mnogi analitičari ističu da Putin koristi izgovor neispravne turbine da podstakne političku i društvenu nesigurnost u Nemačkoj prizivajući nestašice energije i rast cena. Ali to nije sprečilo vladu da izvrši pritisak na Kanadu da isporuči mašinu Rusiji uprkos ekonomskim sankcijama.
Zabrinjavajuće je da nemački političari ne uspevaju da sakriju paniku oko ovog pitanja. Ministarka spoljnih poslova Analena Berbok priznala je novinarima da je njen tim pokušao da naglasi Kanađanima da turbina mora biti vraćena Rusiji, „inače više nećemo dobijati gas i nećemo moći da podržavamo Ukrajinu, jer ćemo biti zauzeti velikim socijalnim nemirima.“ Takva retorika ide Putinu na ruku, otkrivajući da Kremlj dobija psihološko-ekonomski rat protiv Nemačke. Kako ističe nemački novinar i stručnjak za Rusiju Kristof Vaner: „ruski predsednik drži našu zemlju na kratkoj uzici.“ Otvoreno priznanje Berbokove da bi Nemačka mogla u potpunosti da odustane od podrške Ukrajini ako društvena, ekonomska i politička cena za to postane previsoka, samo će podstaći Putina da ponovo zavrne šrafove.
Ruski plan je predvidljiv koliko i efikasan: održavati isporuke gasa na nivou koji omogućava funkcionisanje zemlje, ali dovoljno nisko da izazove povećanje cena i neizvesnosti. Na ovaj način, Rusija će nastaviti da generiše ogromne prihode za finansiranje svoje brutalne kampanje u Ukrajini, istovremeno urušavajući nemačku posvećenost ratu i zabijajući klin u zapadni savez. Sve ukazuje na to da će Kremlj uspeti sa ovom taktikom. Javni moral u Nemačkoj već opada. Nedavno istraživanje je pokazalo da su cene energije postale glavno pitanje. Anketa je takođe pokazala da većina Nemaca misli da su ih ekonomske sankcije pogodile teže nego Rusiju. Ovo je praćeno sve većim pesimizmom u pogledu sposobnosti Zapada da pomogne Ukrajini da dobije rat. Iako više od polovine ispitanika i dalje podržava snabdevanje Ukrajine teškim naoružanjem, ta brojka je opala od poslednjeg istraživanja. Devet od deset Nemaca želi da njihova vlada nastavi razgovore sa Putinom.
Čini se da je raspoloženje u zemlji na opasnoj prekretnici. Cene energenata rekordno skaču jer je vlada primorana da se vrati starim energentima. Ugalj, nafta, pa čak i nastavak proizvodnje nuklearne energije nakon planiranog gašenja, ponovo su na stolu, tako da bi oskudne zalihe gasa mogle biti rezervisane za grejanje. U nekim regionima, građanima je već rečeno da očekuju smanjenje sobne temperature i ograničeno korišćenje tople vode. Usred evropskog toplotnog talasa, teško je zamisliti hladnu zimu sa opadajućim zalihama gasa, ali Nemačka je primetno nervozna. Iako je izvesno da će domaćinstva i osnovne usluge biti zaštićeni od najgorih efekata nestašice, industrija će morati da podnese najveći teret. Neki ekonomski analitičari predviđaju gubitke od preko 12 odsto nemačkog BDP-a.
Kako leto prelazi u jesen, Kremlj će pažljivo pratiti raspoloženje Nemaca. Popuštanje Putinovim zahtevima na domaćem terenu i u Ukrajini neće razrešiti sukob, već ga razbuktati. Umesto da sa zebnjom prati gasomere i Putinove objave, Berlin bi morao da potraži realna rešenja, jasno ih saopšti javnosti i pripremi zemlju za tešku zimu. Ne postoji jednostavan izlaz iz zamke koju je Nemačka sama sebi priredila. Što se pre Berlin suoči sa ovom realnošću, brže će pronaći izlaz iz nadolazeće krize. Panika ne pomaže nikom sem Putinu.
(TheSpectator-ZTP)
