Francuska: Korupcijska afera eks-direktora DGSI rešena nagodbom

Kompanija Moët Hennessy Louis Vuitton (LVMH) platiće 10 miliona evra odštete, jer je bivši šef francuske obaveštajne službe špijunirao za kompaniju, uključujući i praćenje aktiviste koji snimao film o njenom vlasniku Bernaru Arnou. Nagodbom, koju je u petak odobrio pariski sudija, okončava se više krivičnih istraga povezanih sa zapošljavanjem Bernara Skvarsinija, koji je bio na čelu francuske unutrašnje obaveštajne službe (DGSI) od 2008. do 2012.

Iako LVMH nije priznao krivicu, skandal je ugrozio reputaciju Arnoa, koji je od LVMH napravio najveću svetsku firmu za luksuznu robu i uživa ogroman uticaj u Francuskoj. Istrage su bile na tragu optužbi da je Skvarsini počinio koruptivna dela dok je radio za LVMH. Prema sudskim dokumentima, njega je 2013. angažovao tadašnji zamenik izvršnog direktora LVMH-a radi suzbijanja falsifikovane robe, sprečavanja korporativne špijunaže i hakovanja, te upravljanja kriznim situacijama.

Međutim, tužioci su tvrdili da je Skvarsini svoju mrežu policijskih, pravnih i obaveštajnih kontakata stavio u službu LVMH-a i porodice Arno, upuštajući se u trgovinu uticajem, narušavanje privatnosti i druge prekršaje. Skvarsini je navodno 2015. špijunirao Fransoa Rufena, tada reditelja dokumentarnih filmova a danas izabranog poslanika, prateći njegovu aktivističku grupu Fakir kako bi došao do kopije filma Hvala, šefe! koji opisuje Arnoov uspon do pozicije najbogatijeg Francuza.

Takođe, Skvarsini je navodno 2013. tražio poverljive informacije o sudskoj istrazi LVMH-ove akcije protiv rivalske kompanije Hermès, uključujući ime istražnog sudije i policijske dokaze. Tokom afere koja je nazvana ‘ratom ženskih tašnica’, Hermès je podneo žalbu finansijskim organima zbog pokušaja LVMH da kupi 20 odsto učešća i time izbegne ustupanje podataka. LVMH je kasnije platio kaznu od 8 miliona evra. Skvarsini je osporio navode iz 16 krivičnih istraga i tvrdi da je nevin.

Bernar Arno, vlasnik kompanije LVMH (foto: API)

Nagodba znači da LVMH više neće biti optuživan za nedela koja su navodno povezana sa Skvarsinijem. Rufen, koji je u petak bio prisutan na sudu, kaže da kompanija nije smela tako lako da se izvuče. „LVMH je već kupio obaveštajne službe naše zemlje, a sada to čini i sa pravosudnim sistemom,“ istakao je reditelj u intervjuu. Kasnije je pred sudijom rekao: „Može li se pravda tako jeftino kupiti? Ako će država da naplati kaznu, onda bi taj novac morao da bude dovoljno velik za finansiranje naših bolnica ili škola. Izrečena kazna iznosi jedva 0,02 odsto godišnjeg prihoda LVMH-a.”

Tokom saslušanja, izvršni direktor LVMH-a je priznao da je došlo do „internih poremećaja“, ali je tvrdio da kompaniji treba dozvoliti da se nagodi i izbegne krivično gonjenje jer je sarađivala sa tužiocima i poboljšala svoja pravna odeljenja. Sudske nagodbe u visokom biznisu i dalje su novost u Francuskoj, i neki pravni stručnjaci su ih kritikovali kao previše kupoprodajne i neefikasne. Poznate kao „sudski sporazumi od javnog interesa“, nagodbe su proistekle iz zakona o borbi protiv korupcije poznatom kao Sapen II (po tadašnjem ministru finansija Mišelu Sapenu), sa ciljem podsticanja kompanija da sarađuju u istragama korupcije, pronevere ili pranja novca.

Zagovornici ovog sistema tvrde da je njime omogućeno brže rešavanje složenih slučajeva i slivanje novca u državnu kasu. Značajnija poravnanja do danas uključuju kaznu od 2 milijarde evra za Erbas zbog mita i 500 miliona evra za Gugl zbog utaje poreza.

(FinancialTimes-ZTP, foto: Laurent Carre)

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.