Đorđa Meloni je stigla u predsedničku palatu u Rimu 21. oktobra kao lider stranke Braća Italije (FDI), i to u svom sopstvenom automobilu, malom fijatu 500. Zdanje je napustila u elegantnoj sivoj Audi limuzini kao premijer svoje zemlje i prva žena koja je preuzela tu ulogu od rođenja italijanske države 1861. godine.
Kabinet Melonijeve, čiji je sastav obznanjen ubrzo nakon što je predsednik Serđo Matarela imenovao premijerku, položio je zakletvu 22. oktobra. Sastav vlade simbolizuje nekoliko važnih pobeda nad njenim glavnim koalicionim partnerima, bivšim premijerom Silvijem Berluskonijem i liderom Severne lige Mateom Salvinijem. Meloni je za svog ministra pravde imenovala Karla Nordija, penzionisanog tužioca i člana njene partije krajnje desnice. 86-godišnji Berluskoni, kome se sudi zbog podmićivanja svedoka, bezuspešno se borio da portfelj dobije lojalni član njegove partije Forca Italija.
Ipak, Berluskoni se može smatrati srećnim. Na snimku koji je procureo 18. oktobra, čuje se kako se hvali novom bliskošću sa Vladimirom Putinom i brani invaziju ruskog predsednika na Ukrajinu. Njegove izjave su izazvale spekulacije da Matarela, koji ima moć da stavi veto na ministarska imenovanja, neće dozvoliti Meloni da ministarstvo spoljnih poslova poveri kandidatu Forca Italije Antoniju Tajaniju. U tom slučaju, međutim, Tajani, bivši predsednik Evropskog parlamenta, neće biti samo ministar spoljnih poslova već i jedan od dva zamenika premijera.
Drugi će biti Salvini, koji je želeo da se vrati u ministarstvo unutrašnjih poslova kako bi nastavio energičnu kampanju protiv neovlašćene imigracije koju je vodio 2018. i 2019. u koalicionoj vladi Đuzepea Kontea, kada je bio i zamenik premijera. Umesto toga, morao je da se zadovolji portfeljom infrastrukture. To bi mu pak moglo dati kontrolu nad italijanskim lukama, koje je više puta zatvarao za spasilačke brodove kada je poslednji put bio na funkciji. Sastav kabineta takođe je potvrdio uzmicanje Melonijeve, sa velikim posledicama po Evropu. Nadala se da će privući međunarodno uvaženog, nestranačkog tehnokratu za posao ministra finansija. Ali najmanje dvojica kandidata su je odbili i ona je morala da prepusti posao političaru, Đankarlu Đorđetiju iz Lige. On je barem na razumnom spektru partije koja je u prošlosti koketirala sa evroskepticizmom.
Simona Malpeci, šefica Senata iz centar-leve Demokratske partije, nazvala je kabinet Melonijeve „najdesničarskim izvršnim telom u istoriji Italijanske republike (od 1946.)“, što je opis koji bi mnogi u vladajućoj većini s ponosom prihvatili. Nekoliko ministarstava će se preimenovati u skladu sa radikalno nacionalističkim pogledima Braće Italije. Među njima je ministarstvo poljoprivrede „i suvereniteta u ishrani“ (naziv koji je prvi uveo Emanuel Makron u Francuskoj) i ministarstvo „kompanija i proizvoda iz Italije“. Među nekoliko ministara bez portfelja, jedan će biti odgovoran za „jednake šanse, porodicu i natalitet“. Program Braće je fokusiran na mere koje su osmišljene da povećaju natalitet i time smanje potražnju za imigracijom.
Zanimljiva je i sudbina dva ministarstva koja je osnovao odlazeći premijer Mario Dragi u cilju sprovođenja reformi koje su propisane EU programom za postpandemijsku stimulaciju privrede. Dragijevo ministarstvo za ekološku tranziciju trebalo bi da bude preuređeno u ministarstvo za životnu sredinu i energetsku bezbednost, dok lista Melonijeve izgleda ne predviđa člana kabineta koji bi obavljao posao aktuelnog ministra za digitalnu tranziciju. Uprkos tome što je Meloni probila ‘stakleni plafon’, samo šest od njenih 24 ministra su žene. Ali u njenu odbranu, uspela je da sastavi svoj tim sa izuzetnom spretnošću.
(TheEconomist-ZTP, foto: Andrew Medichini/AP)
