Zreli folikuli dlake po prvi put su uzgojeni u laboratoriji, u postupku koji bi jednog dana mogao da leči gubitak kose. Veštačka proizvodnja folikula dlake je istorijski bila veoma teška, kaže Kairban Hodivala-Dilke sa Univerziteta Kvin Meri u Londonu. „Različitim tipovima ćelija su potrebne različite vrste hranljivih materija i kada su van tela, njihove potrebe su različite u poređenju sa onima kada su u telu.”
Među sisarima, folikuli dlake se obično proizvode u embrionima kao rezultat interakcije između ćelija kože i vezivnog tkiva. Da bi bolje razumeli ove interakcije, Đunđi Fukuda sa Nacionalnog univerziteta u Jokohami i njegove kolege proučavali su folikulne organoide, tj. male, jednostavne verzije organa. Kontrolišući strukturu organoida, naučni tim je uspeo da poboljša rast folikula dlake. „Ispitivali smo različite uslove, uključujući faktore rasta, aktivatore i inhibitore signalnih puteva i osnovne komponente uzorka,“ kaže Fukuda.
Glavno otkriće tima bilo je kultivisanje embrionalnih ćelija kože miševa u posebnoj vrsti gela, što je omogućilo da se ćelije reprogramiraju u folikule dlake. „Ako pogledate folikul dlake, on ima kosu u sredini, a zatim ima slojeve epitelnih ćelija oko folikula i drugih specijalizovanih ćelija,“ kaže Hodivala-Dilke. Gel omogućava ovim ćelijama da rastu u laboratoriji, što znači da se mogu penjati jedna preko druge i oko druge (kao što rade u telu), kaže naučnica. Folikuli dlake su rasli mesec dana, dostižući dužinu do 3 milimetra. „Ovo je verovatno povezano sa činjenicom da je ciklus rasta dlake kod miševa oko mesec dana,“ kaže Fukuda. Tim sada radi na ponavljanju eksperimenta koristeći ljudske ćelije.
Prema Hodivala-Dilke, laboratorijski uzgojeni folikuli ljudske kose mogli bi jednog dana da leče gubitak kose. „Možda ćemo moći da uzmemo kosu od nekoga čija je kosa zaista bujna i nateramo je da raste u laboratoriji, a zatim upotrebimo te folikule za transplantaciju,“ kaže naučnica. Dostupna transplantacija kose podrazumeva premeštanje kose sa jednog dela tela na deo koji je proređen ili ćelav, što može ostaviti ožiljke. „Ovo otkriće neće izlečiti gubitak kose, ali postavlja temelje za nekoga ko će to zaista da uradi,“ kaže Hodivala-Dilke.
(NewScientist-ZTP, foto: D-Keine/E+/Getty)
