Ruski i kineski uticaji rastu u Srbiji. EU mora da pokaže inicijativu kako bi zadržala ključnu ulogu u pregovaračkom procesu.
Krajem juna, srbijanski predsednik Aleksandar Vučić trebalo je da se sastane sa svojim kosovskim partnerom Hašimom Tačijem u Beloj kući, na inicijativu specijalnog američkog izaslanika Ričarda Grenela. Cilj ovog samita bio je normalizacija odnosa između dve zemlje, koje su u stanju zamrznutog konflikta od 2008. godine kada je Kosovo jednostrano proglasilo nezavisnost.
Međutim, samo tri dana pre planiranog sastanka u Vašingtonu, Specijalno tužilaštvo Haškog tribunala podiglo je optužnicu kojom se Tači i njegovi saradnici terete za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti; prema tačkama optužnice, zločine su počinile snage Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) nad civilima, uključujući etničke Srbe, tokom rata na Kosovu 1998-99.
S obzirom da je bio vodeća figura u OVK, Tači je odmah otkazao svoje putovanje u Sjedinjene Države, a sastanak u Beloj kući je izgubio svrhu. Umesto toga, Vučić i kosovski premijer Avdulah Hoti otputovali su u Brisel radi odvojenih sastanaka sa predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen.
Specifičan “tajming” optužnice odmah je pokrenuo spekulacije da Evropska unija pokušava da preotme inicijativu od SAD-a. Obično se ovakve pretpostavke odbacuju kao teorije zavere, ali u ovom slučaju one su sasvim opravdane. Čim je sastanak najavljen za sredinu juna, u evropskim prestonicama je preovladala zebnja da će Grenel, inače neomiljeni bivši ambasador u Nemačkoj, pokrenuti kontroverzni predlog razmene teritorija između Srbije i Kosova. Navodno su Vučić i Tači pristali na rezoluciju o etničkom razgraničenju, ali je EU morala da reaguje zbog mogućeg pokretanja drugih graničnih sporova širom regiona.
Ubeđivanje Srbije da formalno prizna nezavisnost Kosova glavni je geostrateški cilj na Balkanu, ali zapadne sile su žestoko podeljene oko toga kako to treba postići. Preovlađujući stav u Briselu je da Srbiju treba podstaći da prihvati status kvo i odustane od svojih zahteva prema otcepljenoj pokrajini, no ovaj pristup je srpska strana više puta odbacila.
S druge strane, administracija predsednika Donalda Trampa je daleko je fleksibilnija kada kaže da će priznati bilo kakvo “obostrano zadovoljavajuće rešenje” između Beograda i Prištine, što podrazumeva i korekciju granica. Takav dogovor bi bio u suprotnosti sa interesima Brisela, zbog čega optužnica protiv Tačija ne deluje nimalo slučajno.
Prvi put predložena u avgustu 2018. godine, razmena teritorija prebacila bi četiri većinski srpske opštine (severno od Ibra) u Srbiju, u zamenu za Preševsku dolinu koja leži uz istočnu granicu Kosova i u kojoj živi pretežno albansko stanovništvo.
EU je uporno odbacivala takvu nagodbu, a njen specijalni izaslanik za Balkan, Miroslav Lajčak, ponovio protivljenje tom planu u maju, poručivši da razmena teritorija “nije na dnevnom redu i ne bi trebalo da bude na dnevnom redu”, kao i “da nam treba sporazum koji smiruje situaciju, dok bi ovo imalo kontraefekat.” Nasuprot tome, Trampova administracija je voljna da podrži bilo kakvu rezoluciju koju može predstaviti kao spoljnopolitičku pobedu uoči novembarskih izbora.
Susret Grenela sa Vučićem i Tačijem za sada je otkazan, ali činjenica da je to uopšte bilo zakazano trebalo bi da razbudi Brisel. U protekloj deceniji, EU je bila toliko zaokupljena vlastitim krizama da joj je ostalo premalo kapaciteta za balkanske razmirice. Ovo povlačenje je smanjilo uticaj Evrope u regionu i ostavilo politički vakuum koji sve više ispunjavaju Kina, Rusija, Turska i zemlje Persijskog zaliva. Ukoliko ne želi da bude potisnuta iz sopstvenog dvorišta, EU mora da nadigra geopolitičke rivale i ubedi regionalne lidere, posebno Vučića, da deluju u skladu sa njenim ciljevima.
Brisel je godinama posmatrao Vučića kao čoveka sa koji završava posao, ali sve je očiglednije da predsednik Srbije aktivno sabotira ciljeve EU na Balkanu. Dosadašnja strategija ustupaka je nesumnjivo propala i ukoliko Evropa zaista želi da reši problem Kosova, mora da prestane da obasipa Vučića ekonomskom i političkom podrškom, te da je preusmeri grupama civilnog društva.
(FP-ZTP)
