Žolibož je jedna od najprestižnijih četvrti Varšave. Njegove bajkovite ulice popularne su među novinarima, univerzitetskim profesorima, a od prošle nedelje i hiljadama demonstranata.
Tu se nalazi dom Jaroslava Kačinjskog, bivšeg poljskog premijera koji vladajuću stranku Zakona i pravde vodi skoro dve decenije. Iako veći deo tog perioda nije proveo na državnim funkcijama, kontrola i uticaj koji ima nad ministrima ostavljaju utisak nezvaničnog šefa dražave.
Njegova adresa u mirnoj aveniji je tokom poslednje dve nedelje postala odredište protestnih marševa, nakon što je odlukom poljskog ustavnog suda „praktično zabranjen” pristup legalnim pobačajima. Planiranje porodice je tabu tema u zemlji, u kojoj se devet od deset Poljaka izjašnjavaju kao rimokatolici. Zakoni koji regulišu prekid trudnoće već su bili među najstrožim u Evropi.
Od momenta kada je ustavni sud doneo kontroverznu odluku, desetine hiljada ljudi izašlo je na ulice poljskih gradova, kao i ispred poljskih ambasada u evropskim prestonicama. Usled burnih reakcija, objavljivanje i formalno usvajanje odluke odloženo je, ali samo privremeno.
Ovo je poslednji u nizu dokaza da poljska vlada ne odustaje od sukoba sa organizacijama za građanska prava, pogotovo nakon letošnjeg reizbora Andžeja Dude za predsednika. Uz jasnu podršku Kačinjskog, Duda je pobedio liberalnog gradonačelnika Varšave Rafala Tšaskovskog sa 51 odsto glasova. Od tada je partija Zakona i pravde pojačala kampanju za preoblikovanje poljskog društva. Samo par nedelja nakon izbora, ishod LGBT protesta bile su desetine uhapšenih, prebijenih i ilegalno pretresenih od strane policije. Tvrdokorni odnos prema ovom pitanju potvrđen je proglašavanjem „zona bez LGBT-a“ u mnogim mestima, uz strogu zabranu održavanja parada ponosa.
Poljska ofanziva na građanske slobode nije prošla nezapaženo u Evropskoj uniji. U svom prvom zvaničnom govoru, nova predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen opomenula je srednjeevropsku naciju, tvrdeći da takvim politikama nema mesta u EU. Ono što fon der Lajen nije uzela u obzir je da poljska vlada ima značajnu, mada ne i apsolutnu, podršku na domaćem terenu. Ankete pokazuju da je dve trećine Poljaka protiv homoseksualnih brakova, a sličan broj smatra da LGBT osobe nemaju pravo na svoj način života u javnosti. Ako je predsednici EK i njenim kolegama u Briselu stalo do osnovnih evropskih standarda, imaće velikih problema da u to ubede Varšavu.
Za EU su poljska unutrašnja politika i vrednosna uverenja postali još jedna glavobolja u centralnoj Evropi. Odnosi sa Mađarskom i nacionalističkom vladom Viktora Orbana već su narušeni zbog pitanja protekcionizma, manjka parlamentarne kontrole i neprihvatanja izbeglica iz kampova u Grčkoj i Italiji. Dve nacije su postale problematični dvojac među članicama EU. Kada je 2018. unija konačno zapretila Mađarskoj sankcijama zbog ugrožavanja demokratije i slobode govora, Poljska je najavila svoj veto na takve mere.
Čini se da Briselu ne preostaje mnogo administrativnih opcija. Pre tri godine, evropski lideri su aktivirali član 7 EU Ugovora protiv Poljske, zbog kršenja osnovnih vrednosti unije. Koristeći najoštrije raspoloživo diplomatsko sredstvo, Unija je otvorila proceduru koja bi mogla dovesti do suspenzije glasačkih prava zemlje članice. Na kraju se ispostavilo da države članice nisu voljne da izguraju ovu agendu u Savetu. U slučaju Mađarske, član 7 je prvi put pokrenut 2015. godine, ali je predmet ostao „izgubljen u sistemu”, i dalje nisu preduzimane nikakve pravne radnje.
U isto vreme, Evropski parlament pojačava pritisak da se nešto preduzme. Ranije ove godine, poslanici EP-a usvojili su predlog kojim se osuđuje pogoršanje vladavine zakona u srednjoj Evropi. Ali ako je Brisel ikada smatrao da može oštro nastupati prema svojim neposlušnim članicama, danas to nije moguće. Idealizam fon der Lajenove potisnut je potrebom da se, makar kratkoročno, održe krhke koalicije po pitanju finansiranja oporavka od pandemije i pregovora o Bregzitu.
Uniju to dovodi u ćorsokak. Ako je ikada bila čisto ekonomska unija, ti dani su odavno prošli. Sada, u očima vodećih evrobirokrata, njen uspeh zavisi od širenja liberalno-demokratskih normi u svim državama članicama. Desetine hiljada žena na ulicama Poljske i dalje će se boriti da pridobiju podršku EU, ali će ona biti prinuđena da bira svoje bitke.
(TheSpectator-ZTP, foto: Agencja Gazeta)
