Evropa u svetlu ukrajinske krize: Može li Austrija da ostane neutralna?

„Austrija uvek želi da bude most između Istoka i Zapada,“ rekao je bivši austrijski vicekancelar Erhard Busek 2017, tokom jednog razgovora u svojoj kancelariji u Beču. „Problem je što most nema identitet. Ako se Istok i Zapad posvađaju, a taj most više niko neće, šta Austrija da radi? Šta je onda Austrija?“ Malo je Austrijanaca razumelo šta se dešava u njihovoj vojno neutralnoj zemlji kao Busek. Bio je načitan, duhovit i povrh svega sposoban da poveže nacionalne probleme sa širim međunarodnim trendovima. Vezujući svoj identitet za pojam mosta, tvrdio je, Austrija je dovela izbegavanje bolnih pitanja do savršenstva. Jednog dana, predviđao je, zemlja će ovu grešku skupo platiti.

Busek je umro u martu, samo par nedelja nakon početka ruske invazije na Ukrajinu. Ali da je još živ, sigurno bi bio među potpisnicima otvorenog pisma koje je 50 istaknutih Austrijanaca objavilo u maju. Pismo je apelovalo na političko rukovodstvo i građane Austrije da konačno odustanu od uloge mosta između Istoka i Zapada i da preseku zavisnost od Rusije u energetskom i drugim sektorima. U pismu se poziva na „ozbiljnu, nacionalnu diskusiju o budućnosti austrijske bezbednosne i odbrambene politike“ i postavlja centralno pitanje koje je od 1950-ih pretvoreno u sekularnu religiju: može li Austrija i dalje biti neutralna u današnjem svetu?

Među potpisnicima su bili austrijski preduzetnici, akademici, umetnici, pa čak i neki bivši ambasadori u Moskvi. „Jedinstveni smo u uverenju da je status kvo naše bezbednosne politike ne samo neodrživ“, napisali su, „već i opasan za našu zemlju“. Austrijska bezbednosna strategija stara je čitavu deceniju. Ona definiše pretnje i izazove u kontekstu 2013. godine. Ali taj svet više ne postoji. Posle 24. februara, kada je počela ruska invazija, neke druge neutralne evropske zemlje brzo su delovale. Finska, koja ima granicu od 1300 kilometara, i problematičnu istoriju odnosa sa Rusijom, odmah je počela da priprema svoju prijavu za članstvo u NATO-u; dan nakon ruskog napada, finski zvaničnici su otvorili razgovore sa saveznicima. Neutralna Švedska, koja se po pitanjima bezbednosti i odbrane poklapa sa susednom Finskom, sledila je njen primer. Obe zemlje su od tada završile pristupne pregovore i sada samo čekaju da vlade pojedinačnih zemalja članica NATO-a ratifikuju pristupne protokole.

Geopolitički talasi su postali toliko snažni da čak i u neutralnoj Švajcarskoj, koja već učestvuje u sankcijama EU protiv Rusije, neki političari apeluju na približavanje NATO-u. Danska, članica NATO-a koja je uvek odbijala da učestvuje u vojnim inicijativama EU u okviru Zajedničke bezbednosne i odbrambene politike, odmah je organizovala referendum za poništavanje ovog izuzeća; početkom juna solidna većina Danaca (67 odsto) ga je odobrila. Ove zemlje se odjednom osećaju nezaštićenim i traže dodatni nivo sigurnosti. Mnoge vlade misle da bi dva ‘životna osiguranja’ bila bolja od jednog.

Ali ne u Austriji. Dva meseca nakon objavljivanja otvorenog pisma, nije bilo zvaničnog odgovora vlade. Austrijski predsednik Aleksander van der Belen navodno ga proučava, ali pošto predsednički izbori nailaze ove godine, izgleda da želi da ostane diskretan po ovom delikatnom pitanju. „Pišemo editorijale, pričamo o tome, ali smo zaglavljeni,“ kaže za Foreign Policy Velina Čakarova, direktorka Austrijskog instituta za evropsku i bezbednosnu politiku (AIES) i jedna od potpisnica pisma. „Nijedna politička partija ne želi da dotakne pitanje neutralnosti ili makar debatuje o posledicama promenljivog bezbednosnog okruženja.”

Posle dva svetska rata i krvavog građanskog rata 1930-ih, Austrijanci instinktivno izbegavaju sukobe. To je u njihovoj DNK. Nakon 1945, saveznici su upravljali zemljom, pa su mnogi Austrijanci i danas žestoko antiamerički nastrojeni, često opisujući zemlju tokom tog perioda kao okupiranu i od strane Sovjetskog Saveza i Sjedinjenih Država. Sovjetska Crvena armija je ostala na austrijskom tlu do 1955. Zatim se vojska povukla, i Austraija je povratila nezavisnost, ali pod jednim uslovom koji je nametnuo Kremlj: da zemlja ostane striktno neutralna. Od tada je „trajna neutralnost“ zakucana u austrijskom ustavu, i duboki strah da se „ruskom medvedu ne stane na rep“ dominira spoljnom politikom Austrije. Zemlja je gajila snažne trgovinske i kulturne veze sa Sovjetskim Savezom i, nakon njegovog raspada, sa Rusijom. Nemačku danas kritikuju zbog zavisnosti od Rusije, ali veze Austrije sa Moskvom su toplije i bliže. Mnogi Rusi žive u Austriji jer se tamo osećaju kao kod kuće.

Indikativno je da je Austrija, zajedno sa Švedskom i Finskom, postala članica EU tek 1995, nakon raspada Sovjetskog Saveza i dobijanja signala od bivšeg sovjetskog lidera Mihaila Gorbačova. Ali Austrija nikada nije prišla NATO-u. O članstvu se nikada nije ni razgovaralo. Nedavna anketa pokazuje da 75 odsto Austrijanaca odbija članstvo u alijansi. Čak i nakon ruske aneksije Krima 2014, ruski predsednik Vladimir Putin je u nekoliko navrata srdačno dočekivan u Beču. Kada je reč o sukobima, „naš kredo je, drži se podalje!“ rekao je tada Busek. „Ovo je godinama bila naša strategija opstanka.”

Sada je ta strategija dospela u ćorsokak. Situacija u Ukrajini je „poslednje upozorenje slobodnom svetu, čiji je deo i Austrija“, napisalo je 50 ličnosti u otvorenom pismu. Neutralnost Austrije „nikada nije ažurirana, već je podignuta na nivo nedodirljivog mita. Uprkos hitnim upozorenjima stručnjaka, naše oružane snage i obaveštajne službe ne samo da nisu ojačane, već su i oslabljene. Nespremni smo, a ovo je najgora bezbednosna kriza u Evropi od 1945.” U martu je austrijski kancelar Karl Nehamer, inače član konzervativne Austrijske narodne partije, najavio da će se vojni budžet Austrije udvostručiti, sa 0,7 odsto na 1,5 odsto BDP-a. Ali Čakarova iz AIES-a ističe da je Austrija, kao država članica EU, već dugo bila obavezna da to učini.

Štaviše, nema samo NATO klauzulu o međusobnoj odbrani. Kao članica EU i deo Zajedničke bezbednosne i odbrambene politike bloka, Austrija je takođe dužna da postupa solidarno, jer u Evropskoj povelji postoji i klauzula o međusobnoj odbrani. Austrija se godinama ponaša kao da te obaveze ne postoje. Evropa je sada u četvrtom mesecu potpune geopolitičke promene, rekao je za Foreign Policy u privatnom razgovoru drugi potpisnik apela, „a naše političare zanimaju samo partijski kongresi i beskrajni korupcionaški skandali. Oni se kriju na otvorenom.”

Doktrina bezbednosti zemlje zahteva potpunu reviziju, ali vlada odbija da razgovara o tome, tvrdeći da joj oduzima previše vremena. „Austrija je bila neutralna, Austrija jeste neutralna, i Austrija će ostati neutralna,“ rekao je nedavno Nehamer. U međuvremenu, austrijski političari nisu putovali u Švedsku ili Finsku da vide šta se tamo dešava. „U gradu Sigmunda Frojda, mi i dalje primenjujemo Verdringung – potiskivanje problematičnih stvari,“ rekao je potpisnik apela. Objava otvorenog pisma sama po sebi je čudo u zemlji u kojoj ljudi retko razgovaraju licem u lice. Ako ništa drugo, to je znak koliko se svet promenio. Neutralnost 20. veka više ne postoji, i baš kao što je Busek nagovestio, austrijski most je postao put koji nigde ne vodi.

(ForeignPolicy-ZTP, foto: Puls 4/Ursula Roeck)

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.