Nedavno objavljeni izveštaj potvrđuje da su 2020. godine vetar, solarna energija, hidroenergija i biomasa pokrili 38 odsto potreba EU za električnom energijom, dok su fosilna goriva pala na 37 odsto. Iako je ovakav trend pozitivan, EU još uvek mora da pređe dugačak put kako bi ispunila svoje ekološke ciljeve.
Energetski analitičari kažu da je ovaj monumentalni preokret uzrokovan sve većom konverzijom energije sunca i vetra, dok je upotreba uglja opala za 20 odsto u 2020. To je značajan pad, ali ako EU želi da dostigne zacrtane ekološke ciljeve, stručnjaci kažu da se vetro- i solarna energija moraju utrostručiti u narednih devet godina.
„Važno je da je Evropa dostigla ovaj cilj na početku globalne ekološke kampanje,“ objašnjava Dejv Džons, viši analitičar Embera, nezavisnog istraživačkog centra koji je fokusiran na globalnu tranziciju sa električne energije. „Evropa računa na vetro i solarnu energiju kako bi omogućila ne samo postupno izbacivanje uglja do 2030. godine, već i obustavu proizvodnje gasa, zatim zamenu nuklearnih elektrana i napajanje električnih automobila, toplotnih pumpi i elektrolizatora.“
Insistiranje na globalnoj ekološkoj kampanji pokazuje sve bolje rezultate. Širom sveta obnovljivi izvori energije počeli su da zamenjuju fosilna goriva. Tokom 2019. godine, Škotska je proizvela toliko vetroenergije da je mogla da namiri potrebe dvostruko većeg stanovništva. Iste godine, Britanija je dostigla još jednu važnu prekretnicu. Po prvi put u 137 godina, država je proizvela više energije iz vetroparkova, solarnih panela, biomase i hidroelektrana nego od uglja, nafte i prirodnog gasa.
Sjedinjene Države su 2020. godine po prvi put od početka industrijske revolucije potrošile više energije od obnovljivih izvora nego od uglja. Evropa se pridružuje ovom trendu, s obzirom da je u gotovo u svim zemljama zabeležen pad proizvodnje uglja. Pojedine zemlje, poput Nemačke i Španije, prvi put su doživele da obnovljivi izvori premašuju fosilna goriva.
Autori izveštaja kažu da je od 2015. pad potrošnje uglja učinio evropsku električnu energiju čistijom za 29 odsto, i to najviše zahvaljujući energiji vetra i sunca. Kada je reč o vetroenergiji, Evropa prednjači sa gotovo trećinom svetske proizvodnje. Samo u 2020., energija vetra u Evropi porasla je za 9 odsto, a najviše su doprineli Holandija, Švedska i Belgija. Solarna energija je porasla za 15 odsto.
Međutim, u EU prirodni gas još uvek ima značajan udeo. I dok je prošle godine ovaj oblik energije opao za četiri odsto, od 2015. je porastao za 14 odsto. Neke naučnike i ekologe zabrinjava ovaj trend, jer prirodni gas i dalje doprinosi globalnom zagrevanju, mada mnogo manje od sagorevanja uglja. Drugi ga posmatraju kao neophodan most ka obnovljivoj energiji.
Grčka, Holandija i Poljska zabeležile su rast proizvodnje gasa 2020. godine i pitanje je da li obnovljivi izvori dovoljno napreduju kako bi usporili ovaj trend. „Dakle, iako vetro i solarna energija zamenjuju ugalj, ni u jednoj zemlji nije zabeležen značajan pad proizvodnje gasa,“ objašnjava se u izveštaju.
EU se nada da će postići klimatsku neutralnost do 2050. godine, ali po svemu sudeći ovaj cilj izmiče. Pandemija nije mnogo pomogla. U 2020. godini obnovljivi izvori energije nastavili su da rastu uprkos velikoj neizvesnosti, ali istraživači tvrde da bi pad energije fosilnih goriva „mogao biti još dramatičniji, da nije bilo takvog povratka potražnje za električnom energijom i najgorih rezultata u proizvodnji nuklearne energije“. Nuklearna energija je pala za 10 procenata u 2020. Bez ovako značajnog pada, možda bismo čak imali i manje sagorevanja gasa, a možda i veći pad potrošnje uglja.
„Ne sme se dozvoliti da ekonomski oporavak nakon pandemije uspori ekološku borbu,“ kaže Patrik Grajhen, direktor Agora Energiewende, istraživačkog centra posvećenog obnovljivoj energiji. „Stoga su nam potrebne snažne klimatske politike, poput Zelenog sporazuma, kako bismo osigurali stalan napredak.“ Izveštaj je uglavnom doneo dobre vesti, ali još uvek nije vreme za slavlje.
(ScienceAlert-ZTP)
