Estonija: Naučni saradnik NATO-a osuđen zbog špijuniranja u korist Kine

Kineska vojna obaveštajna služba regrutovala je estonskog državljanina zaposlenog u naučnom institutu NATO-a, čija je delatnost istraživanje mora i podmorja. Špijun Tarmo Kouts, poznat u estonskoj naučnoj zajednici po svojim dostignućima, osuđen je prošle nedelje na tri godine zatvora.

Iako obaveštajne službe Estonije godinama upozoravaju na rastuću kinesku pretnju, ova presuda je istorijski presedan. Do sada je estonska kontraobaveštajna služba, poznata pod skraćenicom KAPO, uglavnom radila na hvatanju špijuna koje je regrutovala i vodila susedna Rusija.

Prema Aleksandru Tootsu, zameniku direktora KAPO-a, Koutsa je 2018. regrutovao kineski Obaveštajni biro generalštabnog odeljenja Centralne vojne komisije, zajedno sa navodnim saučesnikom kome još nije suđeno. Obojica su uhapšeni 9. septembra 2020., o čemu lokalni mediji tada nisu izveštavali.

Kouts se izjasnio krivim za obaveštajne aktivnosti protiv Republike Estonije u korist strane države. Osuđen je na tri godine zatvora. Kouts je regrutovan na kineskoj teritoriji, rekao je Toots, dodajući da je naučnik „bio motivisan tipičnim ljudskim slabostima, poput novca i potrebe za priznanjem.“

Toots kaže da je Kouts dobijao gotovinske uplate od svojih kineskih saradnika, kao i plaćena putovanja u razne azijske zemlje, uz luksuzni smeštaj i večere u skupim restoranima. Obaveštajci koji su ga držali na vezi delovali su pod okriljem analitičke agencije. Ina Ombler, istražiteljka koji je vodila slučaj, potvrdila je da je Kouts za svoje usluge dobio 20.000 dolara, koje mu je estonska vlada u međuvremenu zaplenila.

Kouts, koji je 1999. doktorirao fiziku životne sredine, godinama je radio na Pomorskom institutu Talinskog tehničkog univerziteta, gde se specijalizovao za geofiziku i operativnu okeanografiju. Kouts je takođe bio deo istraživačke grupe koja je 2002. dobila Estonsku nacionalnu nagradu za pronalaženje najboljeg mesta za morsku luku na ostrvu Saarema. Iako je zvanično projektovana za pristajanje kruzera, luka je trebalo da prima brodove NATO-a.

Od 2006., Kouts se direktno uključio u nacionalni odbrambeni sektor. Imenovan je za člana Naučnog odbora estonskog Ministarstva odbrane, koji nadgleda vojna istraživanja i razvojne projekte. Takođe je postao član Naučnog odbora Podmorskog istraživačkog centra NATO-a sa sedištem u La Speciji (Italija). Prema njegovom vebsajtu, ova centar „sprovodi relevantna, najsavremenija naučna istraživanja o okeanima, modeliranju i simulaciji, akustici i drugim disciplinama“.

Pozicija u NATO centru dala je Koutsu direktan pristup poverljivim vojnoobaveštajnim podacima Estonije i NATO-a. U vreme hapšenja imao je pristup državnim tajnama, kao i bezbednosnu dozvolu NATO-a četrnaest godina unazad. Tokom tri godine rada za kinesku vojnu obaveštajnu službu, Kouts je špijunske aktivnosti svodio na zapažanja i anegdote, ali, prema Tootsu, nije prosledio nikakve poverljive vojne informacije. „To što je imao visoke bezbednosne dozvole bio je jedan od razloga što smo preventivno zaustavili njegovu saradnju sa Kinezima,“ rekao je Toots.

Najteži slučaj špijunaže koji je NATO ikada imao desio se upravo u Estoniji, samo četiri godine nakon što se baltička država pridružila vojnom savezu. KAPO je 2008. uhapsio Hermana Sima, šefa Odeljenja bezbednosti Ministarstva odbrane. Simov posao je bio da zaštiti državne tajne, izdaje sigurnosne dozvole i deluje kao veza između estonskog Ministarstva odbrane i NATO-a. On je tokom čitavog mandata radio za rusku spoljnu obaveštajnu službu (SVR). Sim je osuđen na dvanaest i po godina zatvora, a dodatno je trebalo da plati odštetu od 1,3 miliona evra. Iz zatvora je pušten u decembru 2019.

Nakon tog skandala Estonija je postala jedan od najistaknutijih hvatača ruskih špijuna. „Neprestano sam zapanjen,“ rekao je Tomas Henrik Ilves, bivši predsednik Estonije. „Mora da smo jedina zemlja za koju je Kremlj zainteresovan, jer smo jedini koji hvatamo sve njihove agente. Šta nas čini tako posebnim?“

Za razliku od ostalih članica NATO-a, ova baltička zemlja sklona je da imenuje i osramoti zarobljenike. Takođe retko oslobađa špijune u zamenu za svoje uhvaćene agente. Izuzetak je slučaj Estona Kohvera, oficira KAPO-a, kojeg je 2014. zarobio ruski FSB na estonskoj strani granice, dok je sprovodio operaciju suzbijanja šverca. Kohver je razmenjen 2015. za Alekseja Dresena, ruskog agenta kojeg je FSB godinama ranije regrutovao iz redova KAPO-a. Aleksander Toots je nadzirao obe kontraobaveštajne istrage koje su dovele do hapšenja Sima i Dresena.

Tokom poslednje tri godine, KAPO i Valisluureamet, spoljna obaveštajna služba Estonije, počeli su da dižu uzbunu zbog nadiruće kineske špijunaže. Prošle godine je Valisluureamet upozorio da su Estonci koji putuju u Kinu podložni regrutaciji. „U te svrhe, kineske specijalne službe mogu da koriste razne metode i izgovore, kao što je ponuda posla preko interneta,“ navela je služba u svojoj godišnjoj proceni bezbednosnog okruženja. Kao mogući ciljevi regrutacije označeni su političari, javni službenici i naučnici koji imaju pristup visokim vojnim i političkim krugovima.

(TheDailyBeast-ZTP, foto: PILDID.MIL.EE)

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.