Američki sekretar odbrane: Moguće sankcije Indiji zbog kupovine S-400

Ministar odbrane SAD-a Lojd Ostin nagovestio je tokom posete Indiji u subotu da bi planirana kupovina ruskog raketnog sistema mogla pokrenuti američke sankcije, ali je Nju Delhiju ostavio prostora da odustane od tog posla.

„Apelujemo na sve naše saveznike i partnere da ne kupuju rusku opremu… i zaista izbegnu bilo kakvu nabavku koja bi izazvala američke sankcije,“ rekao je Ostin na pitanje novinara o indijskom planu kupovine S- 400. Takođe je naglasio da Rusija još uvek nije isporučila opremu Nju Delhiju. Iako se sa svojim indijskim kolegom Radžantom Singom dotakao teme ruskog oružja, nije bilo razgovora o potencijalnim sankcijama, rekao je Lojd.

Sjedinjene Države su poslednjih godina nastojale da izvuku Indiju iz orbite Rusije i Kine kroz seriju diplomatskih poseta, te povećanje prodaje oružja i vojne saradnje. Međutim, planovi Indije o kupovini S-400 mogu se ispostaviti kao prelomna tačka, posebno nakon što je Kongres uveo sankcije Turskoj zbog nabavke istog sistema.

Američki zvaničnici poručuju da se S-400 ne sme koristiti uporedo sa američkom opremom, jer se može upotrebiti za prikupljanje obaveštajnih podataka o njihovim sistemima. Posebno su zabrinuti zbog mogućnosti da Rusija preko S-400 sazna borbene performanse lovaca F-35. Ostin je morao da pokrene to pitanje sa indijskim zvaničnicima nakon što je senator Bob Menendez, predsedavajući Senatskog odbora za spoljne odnose, pozvao šefa Pentagona da prenese odrečan stav Bajdenove administracije o nabavci ruskog sistema.

„Ako Indija odluči da realizuje kupovinu S-400, taj čin će predstavljati nedozvoljenu trgovinu sa ruskim odbrambenim sektorom, prema članu 231,” upozorio je Menendez u nedavnom dopisu Ostinu, pozivajući se na Zakon o sankcionisanju američkih protivnika. „Takođe će ograničiti kapacitete Indije da sarađuje sa Amerikom na razvoju i nabavci osetljive vojne tehnologije“, dodao je Menendez. „Očekujem da sve ove izazove razjasnite u razgovorima sa indijskim kolegama.“

Međutim, zakon ostavlja prostora državnom sekretaru da opozove sankcije bilo kojoj državi koja nabavi rusku opremu. Ostin je priznao da SAD ipak sarađuje sa zemljama koje „s vremena na vreme“ koriste ruske sisteme. Tokom brifinga za medije, Ostin se takođe dotakao pitanja o Avganistanu, napominjući da predsednik Bajden još uvek nije doneo odluku o povlačenju, iako se približava 1. maj kao krajnji rok za povlačenje svih američkih trupa. Dok sat otkucava, Ostin je naglasio da Pentagon zadržava drži sve svoje karte na stolu.

„Verovatno nema nikoga ko bolje od mene razume logistiku povezanu sa uklanjanjem trupa i opreme sa određene lokacije,” rekao je Ostin, aludirajući na svoju dužnost tokom povlačenja iz Iraka. „Kakvu god odluku predsednik da donese, verujte da će imati punu podršku.“

Dok Bajden razmatra ovu odluku, Pentagon je najavio dve mogućnosti: povlačenje do 1. maja, kako je planirano, ili ostanak na neodređeno sa sadašnjim brojem oružanih snaga. Odlazak do 1. maja bio bi težak, ali izvodljiv, rekao je jedan od američkih zvaničnika. SAD trenutno ima nešto manje od 3.500 vojnika na terenu. To uključuje i osoblje za specijalne operacije koje se zvanično ne pominje.

(Politico-ZTP, foto: PTI)

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.