Fronteks, granična policija Evropske unije, ove nedelje će poslati oko 60 agenata na granicu između Litvanije i Belorusije. U poslednje vreme zabeležen je neobično veliki broj prelazaka, sa više od 2.000 registrovanih migranata ove godine, u poređenju sa oko 80 iz 2020. Samo u prvoj nedelji jula ušlo je oko 800 migranata, navodi Fronteks. Oni koji prelaze nisu Belorusi, od kojih je mnogima zabranjeno napuštanje zemlje, već migranti iz Sirije, Iraka i DR Konga. Neki putuju u Poljsku, sa kojom Belorusija deli granicu, ali većina prelazi u Litvaniju.
Ilva Johanson, komesarka za unutrašnje poslove EU, kaže da migranti mahom dolaze u Minsk, belorusku prestonicu, direktnim letovima iz Istanbula i Bagdada. Nekima se turističke vize daju po dolasku. Drugima uopšte nije potrebna viza, jer je predsedničkim dekretom donetim u julu građanima 73 države dato pravo boravka u Belorusiji na pet dana (formalno, da bi se vakcinisali protiv kovida-19). Iz glavnog grada migranti se upućuju na granicu, odakle mogu da pređu u Litvaniju i zatraže azil ili pokušaju da se probiju do drugih delova Evrope.
Beloruski predsednik Lukašenko je naglasio da granične službe više neće sprečavati migrante da pređu u EU. „Ako neki misle da ćemo zatvoriti svoje granice sa Poljskom, Litvanijom, Latvijom i Ukrajinom, i postati kamp za ljude koji beže iz Avganistana, Irana, Iraka, Sirije, Libije i Tunisa, varaju se.“ Johanson je u međuvremenu istakla da beloruska vlada potpomaže ilegalnu migraciju u Litvaniju, nakon što je litvanska vlada dala podršku demokratskoj opoziciji u Belorusiji. Beloruski graničari javljaju da su dobili naređenje od pretpostavljenih da ignorišu kretanje migranata.
EU je uvela sankcije Lukašenkovom režimu nakon prošlogodišnjih izbora koje je kritička javnost smatrala neregularnim. Te sankcije su pojačane dodatnim merama, poput zabrane ulaska beloruskih aviona u vazdušni prostor EU, nakon majske otmice Romana Protaseviča, beloruskog novinara i disidenta. Reagujući na porast migracija, Litvanija je započela izgradnju graničnog zida i donela novi zakon koji ubrzava obradu zahteva za azil. Po prvi put je postavljena ozbiljna fizička barijera između dve države, obe bivše sovjetske republike. Litvanski zvaničnici su najavili mogućnost ukidanja barijere pod uslovom da se Belorusija demokratizuje.
Beloruski disidenti su upozorili da će zid pomoći Lukašenkovom režimu da suzbije političke protivnike, od kojih neki beže iz Belorusije koristeći slične puteve kojima migranti iz drugih zemalja stižu u EU. Ovo se poklapa sa pretnjama turskog predsednika Erdogana da će pustiti „milione“ migranata u EU, uključujući njihovo prevoženje autobusima do grčke granice, sa očiglednom namerom da iznudi evropsku podršku politici Ankare u Siriji.
Ovaj porast migracija je nova situacija za severoistočnu granicu EU. Većina migranata ilegalno ulazi u EU sa juga, prelazeći Mediteran ili Balkan. Aktuelno raspoređivanje Fronteksa po prvi se dešava na granicama Belorusije. „Kada evropski političari pokušavaju da zaustave ulazak ljudi u EU, oni daju moć nedemokratskim režimima u Belorusiji, Turskoj ili Libiji koji migracije koriste kao ucenjivački potencijal u pregovorima sa EU,” kaže Zoe Gardner iz dobrotvorne organizacije Savet za dobrobit imigranata.
Brojevi ljudi koji trenutno prelaze belorusku granicu nisu kritični; priliv od 2.000 ljudi teško da je kriza, čak i za malu zemlju poput Litvanije. Njihovo kretanje će svakako biti otežano zabranama letova za Minsk. Dakle, ovo nije repriza 2015, kada je preko milion ljudi sa Bliskog istoka stiglo u Evropu. Ipak, ova epizoda ukazuje na manjak skrupula Lukašenkovog režima koji sprovodi ono što je litvanska ministarka unutrašnjih poslova nazvala „hibridnim ratom“ protiv EU.
(NewStatesman-ZTP, foto: Reuters)
