Ekstremne suše na američkom zapadu, kritičan pad vodostaja reke Kolorado

Meštani je zovu „crta za kadi“. Bela štrafta široka više od 45 metara okružuje tirkiznu površinu jezera Mid, najvećeg američkog rezervoara slatke vode, pokazujući dokle je dopirao vodostaj nekada i koliko je sada pao. Povlačenje jezera Mid i jezera Pauel, najbližeg uzvodnog rezervorara, svakako je navidljiviji dokaz 22-godišnje suše koja je zahvatila američki zapad.

Vodostaji oba jezera dostigli su rekordno niske nivoe. Umočite li prst u jezero Mid, bićete šokirani koliko je voda topla za tako veliku zapreminu. Kanjoni potopljeni 1960-ih, kada je napunjeno jezero Pauel, polako počinju da se naziru. Suša je postala toliko ozbiljna da je 16. avgusta Biro za melioraciju po prvi put proglasio nestašicu vode na reci Kolorado. Reka je žila kucavica američkog jugozapada, budući da vodom i hidroenergijom snabdeva 40 miliona ljudi u sedam država. Imajući u vidu prava na vodu, zakone i sudske sporove, najveći teret nestašice snosiće zemljoradnici u centralnoj Arizoni.

Postoje dva glavna razloga za nestašicu vode, a prvi se evidentno odnosi na klimatske promene. Jezera dominiraju rekom Kolorado koja vijuga od svojih izvorišta u Stenovitim planinama, preko pustošnog jugozapada, sve do severnog Meksika. Toplije zime uzrokovane pojačanom emisijom ugljeničnih gasova smanjile su snežni omotač koji se svakog proleća otapa i sliva u reku. Povrh toga, isušeno tlo upija pritoke pre nego što stignu do Mida i Pauela. Od 2000, kada je počela takozvana „milenijumska suša“, rečni tok se smanjio za skoro 20 odsto. Istraživanja sprovedena u poslednjih pet godina pripisala su polovinu nastale štete klimatskim promenama.

Drugi razlog su loše političke odluke od pre 100 godina koje su američkom zapadu trajno uskratile adekvatno vodosnabdevanje. Nakon što je Zakon od okućnici podstakao bele doseljenike da nasele zapad u drugoj polovini 19. veka, savezna vlada je finansirala brane i vodovode neophodne za razvoj pustinjskih gradova i poljoprivrede. „Prebacivanjem vode iz vlažnih u sušna područja, omogućili smo tim ljudima da migriraju i nastane se,“ kaže Njuša Ajami sa Univerziteta Stenford. „Svejedno da li je zemlja suva a klima topla – ako voda teče, mislite da je sve moguće.“

Suša je preblaga reč kojom bismo opisali manjak vode na jugozapadu. „Na neki način suša se doživljava kao prolazna nepogoda,“ kaže Kristen Ejverit, koordinatorka za klimatske politike u Nevadi. Međutim, budućnost regiona mogla bi biti još toplija i sušnija, upozorio je najnoviji izveštaj Međunarodnog panela o klimatskim promenama. Govoreći o perspektivi Las Vegasa, Džon Encminger, šef Uprave za vode južne Nevade (SNVA), očekuje dugoročno isušivanje regiona. „Priča o sušama je prevaziđena,“ dodaje službenik. Bogati gradovi regiona uveliko se spremaju za ovu situaciju. Los Anđeles, San Dijego, Feniks i Las Vegas dobijaju vodu iz reke Kolorado, i sada svi računaju na alternativne resurse. Ulažući u konzervaciju, reciklažu i odslanjivanje, jugozapadne metropole su uspele da uštede vodu iako im se broj stanovnika drastično povećao.

Nijedno područje nije toliko uplašeno isušivanjem jezera Mid kao dolina Las Vegasa, koja 90 odsto vode dobija iz obližnjeg rezervoara. Ta zavisnost je podstakla određene inovacije. Sva voda koja ode u slivnike se reciklira, navodi SNVA, a grad je počupao travu radi ozelenjavanja pustinje. Ove mere, zajedno sa donacijama i restrikcijama vode, pomogle su dolini da smanji potrošnju za 23 odsto od 2002, iako je u međuvremenu primila 800.000 stanovnika. „Većina misli da su porast stanovništva i potrošnja vode direktno srazmerni,“ primećuje Encminger. Ali „možete imati više stanovnika i istovremeno koristiti manje vode“.

Ipak, gradovi troše samo manji deo vode u Koloradu. Navodnjavanje poljoprivrede usisa čak 70 odsto rečne vode svake godine. Restrikcije će verovatno naterati zemljoradnike da uzgajaju druge useve, ili da se vrate crpljenju podzemnih voda. Pumpanje takođe nije održiva opcija. Godine prekomerne upotrebe iscrpele su rezerovare u delovima Arizone i Kalifornije. U međuvremenu se pojavio i problem vlasničkog prava. Usled višedecenijskog nemara, mnoga domorodačka domaćinstva nemaju pristup pijaćoj vodi. Plemena takođe nemaju vodovodnu infrastrukturu neophodnu za crpljenje vode na koju imaju pravo. U nameri da reši ovaj problem, Senat je prošle nedelje usvojio paket mera vredan 6 milijardi dolara. Ali, kako se reka bude povlačila, da li će takvi pokušaji ispravljanja vekovnih nepravdi i sami pasti u vodu?

Promene su dodatno otežane lokalnim propisima, koji daju prednost onome ko je prvi koristio vodu. Raspodela vode se često zasniva na tome ko se gde nastanio u poznim 1800-im, umesto na tome kome je voda najpotrebnija. „Imamo zakone iz 19. veka, infrastrukturu iz 20. veka i probleme 21. veka,“ naglašava Ajami. Opadajući vodostaj Kolorada samo je jedan od problema koji pritiska zapad. U nekim područjima, desni ekstremisti su zapretili da će preuzeti kontrolu nad vodovodnim objektima na granici Kalifornije i Oregona kako bi farmerima pustili vodu.

(TheEconomist-ZTP, foto: National Park Service)

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.