Nedavno curenje američkih vojnih podataka o rusko-ukrajinskom ratu ubraja se u najgore promašaje zapadnih obaveštajnih službi u novijoj istoriji. Međutim, veterani špijunskog posla šokirani su iz drugog razloga: načina na koji su se tajni dokumenti širili i navodne motivacije vinovnika. Naime, informacije nisu prosleđene stranoj obaveštajnoj službi ili bliskim medijima, već su postavljene na čet server posvećen mimovima, video igricama i onlajn druženju. Curenje nije imalo nikakve veze sa tradicionalnom špijunažom ili haktivizmom, već je motivisano sticanjem uticaja na opskurnom internet forumu.
U petak su tužioci optužili pilota prve klase Džeka Tešeiru (na slici), zaposlenog u obaveštajnom krilu Nacionalne garde Masačusetsa, za dva prekršaja Zakona o špijunaži. Njegove navodne motive je nemoguće razumeti bez zadiranja u najdublje slojeve internet kulture. Ovo curenje nije bizarni incident već nagoveštaj budućnosti u kojoj se državne tajne susreću sa onlajn svetom u kojem, za mnoge ljude, virtuelno zamenjuje fizičko kao mesto druženja i društvenog uticaja. Onlajn svet ubrzano smenjuje tradicionalnu špijunažu kao izvor curenja obaveštajnih podataka, što ima duboke implikacije za budućnost špijuniranja, posebno kontraobaveštajnog sektora.
Procureli dokumenti, koji sadrže visoko poverljive procene ruskih i ukrajinskih gubitaka, informacije o zapadnim jedinicama za specijalne operacije u Ukrajini, i informacije o vojnim sporazumima između stranih zemalja, isplivali su na specijalizovanim serverima Diskorda, platforme za privatne onlajn zajednice koje posebno privlače ljubitelje video igara. Prvi put su se pojavili na Thug Shaker Central, Diskord serveru posvećenom igricama sa vojnom tematikom, kul puškama i drugim zajedničkim temama koje je moderisao Tešeira. Njegova grupa od 20-ak članova prethodno se odvojila od većeg servera posvećenog popularnom Jutjub influenseru sa pseudonimom Oxide. Odatle su dokumenti prešli na forum namenjen fanovima Jutjubera wow_mao, a zatim na drugi forum pod nazivom Minecraft Earth Map, gde ih je jedan učesnik koristio u raspravi o ukrajinskom ratu. Ostali korisnici su potom izvukli dokumente iz domena Diskorda, šireći ih na druge sajtove poput 4chan-a, poznatog po šokantnim fotografijama, sajber pošalicma i viralnim mimovima, kao i na proruske kanale na Telegramu.
Ovo puzajuće širenje trajalo je nekoliko meseci, za razliku od uobičajenog viralnog curenja obaveštajnih podataka. Čini se da je Tešeira, pod korisničkim imenom OG (original gangster), kačio dokumente na Thug Shaker Central u kontinuitetu. Ali tek su posle tri meseca tajni dokumenti privukli pažnju zapadnih medija i zbunjenih obaveštajnih agencija. U prvim danima objava OG-a, njegovi sagovornici su čuvali iznete tajne među sobom. Iako se ovakvo širenje dokumenata može činiti novim, bliži uvid otkriva da su mnoga značajna curenja obaveštajnih podataka u poslednjih 15 godina u velikoj meri bila motivisana onlajn kulturom. Ova curenja nisu proizvod špijunaže, medijskih istraga ili političkog aktivizma, već digitalne kulture 21. veka, konkretno, želje da se stekne ugled među onlajn prijateljima. Počevši od 2021, na primer, tajni podaci o dizajnu i osobinama oružanih sistema više puta su objavljivani na forumima posvećenim War Thunder-u, ratnoj video igri u kojoj se koristi veoma realistično oružje. U nadi da će pobediti u tehničkim raspravama, kao što je brzina rotacije tenkovske kupole, ili podstaći programere da poboljšaju realističnost virtuelnog oružja, igrači su objavili poverljive nacrte oklopa, priručnike za borbene avione F-16 i specifikacije kineskih tenkova. Programeri War Thunder-a morali su da mole korisnike da prestanu da postavljaju poverljive materijale na igračkim forumima.
Čak i tamo gde su ideološka uverenja motivisala curenje, internet kultura je imala glavnu ulogu. Veze analitičarke američke vojnoobaveštajne službe Čelsi Mening sa Vikiliksom počele su kada je službenica počela da prati, a zatim i aktivno učestvuje u forumskom ćaskanju. Njena odluka da objavi diplomatske depeše prvobitno je bila motivisana debatama o islandskoj politici na jednom od kanala Vikiliksa. Kada pogledate Meningove razgovore sa osnivačem Vikiliksa Džulijanom Asanžom i drugima, oni izgledaju kao pokušaj povezivanja i impresioniranja novih internet prijatelja; kasnije je slična želja za onlajn povezivanjem dovela do njenog hapšenja. Edvard Snouden je, takođe, svoju odluku da razotkrije programe nadzora Agencije za nacionalnu bezbednost (NSA) pripisao potkopavanju vrednosti koje je cenio kao strastveni učesnik ranih internet foruma i soba za ćaskanje: anonimnost i slobodu izražavanja. (Snouden je danas ruski državljanin sa boravištem u Moskvi.)
Pristup poverljivim dokumentima, poput onih koje je delio Tešeira, zahteva dozvolu vlade. S obzirom na razmere ljudskih slabosti, proces dobijanja dozvole uključuje procenu da li je osoba sklona prodavanju tajni, da li ima problem koji se može zloupotrebiti (npr. zavisnost od droge), ili se lako upliće u emotivne veze. Profesionalni kontraobaveštajci upozoravaju na strane agente koji putem psiholoških manipulacija mogu da navedu svoje mete da odaju informacije. Međutim, ono što pokreće ovu novu vrstu curenja je druga vrsta društvene veze. Na desetine hiljada tehnički nadarenih mladih ljudi, baš poput 21-godišnjeg Tešeire, održavaju bezbednosni sistem SAD-a koji obuhvata čitav svet. Po prirodi svojih poslova i misija, oni se mogu zateći u društvenoj izolaciji, raspoređeni u inostranstvu ili radeći noćne smene. Ne smeju da pričaju o poslu sa prijateljima ili porodicom. Takođe im ne mora prijati radna etika koja vlada u njihovim agencijama. Stoga će potražiti utehu, radost i ljudsku vezu onako kako to rade mnogi pripadnici njihove generacije: igrajući video igrice i ćaskajući na internetu sa drugarima koji imaju slična interesovanja. Kako je Mening objasnio, onlajn ćaskanje sa volonterima Vikiliksa „dozvolilo mi je da osećam povezanost sa drugima čak i kada sam bio sam. Pomagali su mi da prođe vreme i da ostanem motivisan tokom vršenja službe.”
Postoji dodatna motivacija koja pokreće ovu novu vrstu curenja. Internet zajednice funkcionišu kao ekonomije poklona, gde je nečiji status u velikoj meri određen vrednošću sadržaja koji se donosi zajednici, bilo da su to pikantni mimovi, opskurni video snimci, zanimljivi linkovi ili tajne. Ispitivanja Tešeirinih prijatelja otkrivaju da je on prvo kačio sažetke poverljivih podataka, predstavljajući se kao osoba koju vredi poznavati, poput Džejsona Borna iz stvarnog života. Ovo mu je donelo neku vrstu slave. Mlađi forumaši su upijali ne samo tajne koje je prenosio, već i njegova mišljenja o njima, što je uključivalo teorije zavere. Kada mu se učinilo da pažnja njegovih obožavatelja opada, Tešeira je postao frustriran i počeo je direktno da postavlja slike dokumenata. Izgleda da je postojao visok stepen poverenja i povezanosti u ovom malom anonimnom prostoru. Jedan član je opisao Tešeiru kao svog najboljeg prijatelja, i kada su dokumenti počeli da izlaze iz okvira Thug Shaker Central, doživeo je to kao iznenađenje i izdaju. Štaviše, istraživanje Vašington Posta pokazuje da je Tešeira bio iznenađen, užasnut i uplašen širenjem dokumenata, kao da nikada nije razmišljao o stvarnim posledicama svojih postupaka na mreži.
U ranijim epohama, kada bi se obaveštajni agenti upuštali u svet avantura i intriga, to se obično ispoljavalo kroz nagoveštaje na večernjim zabavama ili pisanje špijunskih romana pod pseudonimom. Danas je onlajn stvarnost uveliko poprimila karakteristike video igrice, o čemu je novinar Džonatan Askonas pisao za New Atlantis. Internet pruža priliku da pojedinac izgradi novi identitet, podigne društveni status, pokaže se pred vršnjacima i izgradi uzbudljiviji život nego što to fizički svet dopušta. Kada su u pitanju stručnjaci za nacionalnu bezbednost čiji su dnevni poslovi dosadniji od tajni kojima pristupaju, postoji snažno iskušenje da se informacije podele i tako razreši onlajn svađa, stekne uticaj ili impresioniraju prijatelji.
Postoje jasne politike koje mogu da preduprede ove nove vrste curenja. One uključuju složenije metode zaštite poverljivih dokumenata i strožije definisanje pristupa tajnim izveštajima. Ali obaveštajni zvaničnici kojima su poslednja curenja bila „neverovatno čudna“ moraju da se suoče sa dramatičnom promenom kontraobaveštajnog pejzaža. Agenti povezani sa grupom Vagner, ruskom privatnom vojskom koja se bori u Ukrajini, već su uhvaćeni u pokušaju infiltriranja na servere za video igricu Minecraft. U četvrtak je američki ministar odbrane Lojd Ostin najavio reviziju bezbednosnih procedura „kako bi se sprečilo da se ova vrsta incidenata ponovo dogodi“. Ali prilagođavanje kontraobaveštajnog aparata SAD-a potpuno novoj kulturi curenja zahtevaće mnogo više od nekoliko proceduralnih izmena.
Spajanje obaveštajnih operacija i internet kulture, što je dugo bila tema sajberpank fantastike, postaje naša stvarnost. U svetu u kojem gejmerski influenseri služe kao doušnici, agenti FBI-a pretražuju K-Pop servere na Diskordu, a ženski avatari generisani veštačkom inteligencijom ciljaju usamljene obaveštajne analitičare, budućnost kontraobaveštajne službe biće bazično digitalna. Svet lovaca na špijune manje će ličiti na Tinker, Tailor, Soldier, Spy Džona le Karea, a više na Snow Crash Nila Stivensona ili Halting State Čarlsa Strosa. Kao što je osnivač Bellingcat-a Eliot Higins rekao: „Ponekad je potreban terminalni korisnik mreže da bi se uhvatio isti takav korisnik mreže.“
(ForeignPolicy-ZTP, foto: The Independent)
