Dubai: Hoće li bogati penzioneri kupovati prazne stanove?

U Dubaiju možete pronaći gotovo sve, osim starih ljudi. Migranti koji pokreću njegovu ekonomiju su mlađa populacija, sa prebivalištem vezanim za posao, dok penzija obično znači povratak u matičnu zemlju. Turisti koji plešu u noćnim klubovima i izležavaju se na plažama takođe su uglavnom mladi. Ali Emirati će uskoro poželeti dobrodošlicu prosedim gostima.

U septembru je Dubai najavio nove boravišne vize za starije od 55 godina, namenjene pre svega dobrostojećim pojedincima. Poželjno je da kandidati imaju pozamašnu ušteđevinu ili kupe imanje vredno 2 miliona dirhama (540.000 dolara). Vlada očekuje da će stariji ljudi koji bi se možda nastanili u Portugalu ili na Palm Biču radije izabrati Persijski zaliv. Poslovna šema, koja je razrađivanja dve godine, mogla bi da podstakne Dubaijevu posrnulu privredu, koja će ove godine pretrpeti gubitke od 11%.

Za razliku od većine zalivskih država, Dubai (deo Emirata) se ne oslanja na naftu ili gas. Sirovi energenti čine samo 1% BDP-a. Umesto toga, metropola je u neprekidnoj izgradnji kako bi podstakla uslužnu ekonomiju. Grad ostavlja utisak užurbanog gradilišta: niču novi hoteli koji privlače više turista i više radnih mesta za gastarbajtere, što sve uzrokuje veću potražnju za tržnim centrima i stanovima.

Čak i pre pandemije covida-19, tržište nekretnina je bilo prezasićeno; jedan vebsajt nudi gotovo 19.000 stanova za prodaju, i još 32.000 za izdavanje. Prosečne cene pale su na 896 dirhama po kvadratu, procenjuje konsultantska firma ValuStrat. To je najniža cena za više od decenije, odnosno 35% ispod maksimalnih 1.380 dirhama 2014. godine. Cene zakupa takođe padaju. Neki stanari u finansijskom centru grada dobijali su popuste od 20% do 25% na svoje ugovore, dok prekoputa niču novi neboderi.

Pandemija je motor rasta prebacila u rikverc. Putovanja i turizam su u dramatičnim gubicima. Aerodrom u Dubaiju je zatvorio jedan od svoja dva glavna terminala. Samo u prvom kvartalu, putnički saobraćaj opao je za 20%, i to pre nego što je većina zemalja uvela karantine. Popunjenost hotela u septembru, koja je obično preko 80%, pala je na svega 45%. Emirates, nacionalni avio-prevoznik, već je otpustio više od 10% radnika. Otpuštanja će pogoditi čitavu privredu, smanjujući potražnju za svim uslugama, od privatnih škola do kafića i barova.

Kada njihove ekonomije krenu nizbrdo, države Zaliva su sklone ignorisanju problema, što se obično ogleda u kašnjenju finansijskih izveštaja. Jedan analitičar tvrdi da je morao da koristi podatke o potrošnji vode i energije kako bi procenio ekonomski rast Dubaija. U septembru su, međutim, Emirati ponudili redak uvid u svoje bilanse, otkrivajući emisiju obveznica u vrednosti od dve milijarde dolara. U dokumentu se navodi državni dug Dubaija od 124 milijarde dirhama (34 milijarde dolara), nešto ispod 30% BDP-a.

Ali ta brojka ne prikazuje dugove državnih preduzeća. Iako se zadužuju pod komercijalnim uslovima, ove kompanije imaju prećutnu podršku države. Jednoj od najvećih, Dubai World, bila je potrebna pomoć 2009. godine kako bi namirila dugove od ukupno 59 milijardi dolara. Ove godine vlada je odlučila da pomogne samo Emiratesu, koji je dobio oko 2 milijarde dolara. Neke od ovih firmi ostaju pod velikim pritiskom, uz velike investicije u zemljište, turizam i transport, što je sve ugroženo pandemijom. Rejting agencija S&P procenuje javni dug Dubaija na 148% BDP-a, ako se uračunaju državne kompanije.

Imućni penzioneri mogli bi da amortizuju višak kapaciteta Dubaija. Ali to će doneti samo privremeni oporavak ako Dubai nastavi sa masovnom novogradnjom radi podsticanja rasta. Godinama je ekonomski model bio „Ako ga izgradite, oni će doći“. Možda je vreme da se ta mantra penzioniše.

(TheEconomist-ZTP)

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.