Kina je na korak od „svetske dominacije“ i Evropa mora da se probudi pred tom realnošću, kaže bivši šef nemačke obaveštajne službe Gerhard Šindler.
Peking je „vrlo pametno“ širio svoj uticaj diljem Evrope, Azije i Afrike, kaže Šindler, i upozorava da je njena tehnologija sada toliko napredna da Nemačka ne može znati da li se koristi u obaveštajne svrhe. Šindler je pozvao Nemačku da ukloni Huawei iz svoje mobilne 5G mreže kako bi zemlja postala „manje zavisna“ od Pekinga, i time potvrdio bojazan američke vlade da bi Huawei mogao biti korišćen za špijuniranje u korist kineskog režima.
U razgovoru za The Times, Šindler je ustvrdio da je odluka Angele Merkel o puštanju milion izbeglica u Nemačku 2015. godine ostavila zemlju sa „velikim rezervoarom“ muslimanskih muškaraca koji su podložni „radikalizaciji, regrutaciji i nasilju“.
Evropske vlade su pod pritiskom Vašingtona da suzbiju širenje Huawei tehnologije, ali Nemačka za sada nije potpuno zabranila rad kompanije. Šindler, koji je predvodio BND od 2011. do 2016. godine, kaže da bi Huawei mogao da postavi takozvana „zadnja vrata” u svojim 5G sistemima i da „ne bismo imali pojma šta grade“.
„To je kao kada da bi inženjer za parne mašine trebalo da proceni rad motora sa unutrašnjim sagorevanjem“, rekao je. „Možete da zamislite krizne situacije u kojima bi pretnja ‘Isključićemo vašu komunikacionu mrežu’ sigurno uticala na naše odluke.“
Šindler priznaje da je određeni stepen ekonomske zavisnosti od Kine neizbežan, na primer u automobilskoj industriji koja kineskim kupcima godišnje proda više od 250.000 automobila. Trgovina između Kine i Nemačke u 2019. godini iznosila je ukupno 206 milijardi evra, što Kinu čini najvećim nemačkim trgovinskim partnerom.
Ipak, Šindler smatra da „treba da težimo većoj nezavisnosti, umesto da sve gledamo kroz prizmu poslovnih interesa“. Huawei je odbacio spekulacije o špijunaži, rekavši prošlog meseca da „nema razumljivih razloga“ za ograničavanje pristupa nemačkom tržištu. Sva tri nemačka mobilna operatera su klijenti Huawei-a i tvrde da bi demontiranje kineske opreme bilo preskupo.
Šindler je takođe ukazao na „agresivno“ ponašanje Kine u Južnom kineskom moru kao signal njene rastuće političke i ekonomske hegemonije. SAD su optužile Kinu za militarizaciju sporne teritorije u Južnom kineskom moru, na čije delove polažu pravo Filipini, Vijetnam i drugi.
Kina je takođe izložena zapadnim kritikama zbog represivnih poteza u Hong Kongu kojima se krše obećanja o građanskim slobodama data bivšoj britanskoj koloniji prilikom njene predaje 1997. godine. Merkel je u julu rekla da je autonomija Hong Konga ugrožena i podsetila na pravo azila u Nemačkoj, bez nuđenja konkretne pomoći.
Takođe, Šindler je upozorio da se Nemačka suočava sa „velikom opasnošću” od radikalnog islama ako ne uspe da integriše stotine hiljada muslimanskih migranata. Kao pristalica pro-biznis partije FDP, Šindler upozorava da će mladi ljudi biti podložniji regrutaciji od strane džihadista ako im se uskrati zaposlenje ili azil.
Čuvena izjava Merkelove „možemo to da rešimo“ postala je glavna meta opozicije, i zbog sve većeg nezadovoljstva ona je najavila ostavku nakon sledećih izbora 2021. godine. Broj novih imigranata u međuvremenu je opao na 166.000 u 2019., u poređenju sa 890.000 iz 2015. godine. Desničarska AfD često krivi migrante za porast kriminala, dok vlada tvrdi da pojačano radi na njihovoj integraciji kroz jezičko i stručno obrazovanje.
(DailyMail-ZTP, foto: DPA)
