Društvene mreže: Umesto povezivanja, dobili smo izolaciju, podele i strah

Starije generacije znaju kako je život izgledao pre društvenih medija, i koliko je Fejsbuk bio uzbudljiv kada se pojavio. Zamislite, mogućnost povezivanja sa starim prijateljima koje decenijama niste videli! Tada je Fejsbuk bio sfera virtuelnog dinamičnog razgovora.

Ova briljantna ideja povezivanja ljudi sličnih iskustava i interesovanja zaživela je pojavom Tvitera, Instagrama i drugih aplikacija. Danas, pak, stvari nisu tako jednostavne. Ove platforme su se pretvorile u čudovišta, ispunjena tzv. prijateljima, pristrasnim vestima, estradnim tračevima, samohvalisanjem i oglasima.

Veštačka inteligencija koja stoji iza ovih platformi određuje šta ćete videti na osnovu vaših onlajn aktivnosti, uključujući vaše reakcije na stranicama i oglasima. Na primer, ako na Tviteru zapratite određenog političara, algoritmi brzo reaguju i prikazuju vam sve više postova i ljudi slične političke orijentacije. Što više lajkujete, pratite i šerujete, brže ste usmereni u tom pravcu.

Postoji, pak, bitna nijansa: te algoritme koji vas prate najćešće pokreću negativne emocije, obično impulsivnost ili bes. Rezulat toga je da algoritmi pojačavaju negativan sadržaj i šire ga tako što ga dele među grupama. Ovo bi mogao biti ključni razlog za bes korisnika koji prate politiku, bez obzira na konkretnu pripadnost.

Algoritmi nas uglavnom izlažu ideologiji jednog „digitalnog plemena“. Naš Matriks tako postaje okruženje ekstremnog konzervativizma, liberalizma, religioznog fanatizma, ekološkog aktivizma, te gorljivog poricanja tuđih uverenja. Pripadnici svakog plemena neprestano hrane jedni druge istom ideologijom, te agresivno sprečavaju otvaranje ka „drugačijima“.

Mi smo po prirodi plemenska bića, naročito kada smo uplašeni; tada nazadujemo dublje u tribalizam i verujemo informacijama koje nam prenose pripadnici plemena, a ne drugi. U prirodi je to evoluciona prednost, jer poverenje vodi do grupnoj koheziji i pomaže nam da preživimo. Ali danas, taj isti tribalizam, uz pritisak vršnjačke grupe, negativne emocije i kratak fitilj, često rezultira proterivanjem onih koji se ne slažu sa nama. U jednom istraživanju, 61% Amerikanaca je priznalo da je nekoga anfrendovalo, otpratilo ili blokiralo na društvenim mrežama zbog političkih stavova ili objava.

Češća upotreba društvenih medija i izloženost senzacionalnim vestima o pandemiji doveli su do porasta depresije i stresa. Takođe, provođenje više vremena na društvenim mrežama izaziva porast anksioznosti. Nedavni primer: 90% republikanaca koji političke vesti dobijaju samo sa konzervativnih platformi reklo je da su SAD kontrolisale pandemiju na najbolji mogući način.

Govorimo o transformaciji samog ljudskog mišljenja. Danas nam je mnogo teže da steknemo „širu sliku“ društvene stvarnosti. Čitanje knjiga za većinu ljudi iziskuje previše vremena. Kultura skrolovanja i svajpovanja smanjila je naš raspon pažnje (u proseku 1,7 do 2,5 sekunde traje naše zadržavanje na jednom postu Fejsbukovog njuz fida), kao i našu sposobnost kritičkog mišljenja. Matriks razmišlja umesto nas, dok mi samo konzumiramo ideologiju i podršku pripadnika našeg plemena.

Pre svega ovoga, društveno smo bili izloženi uticajima porodice, prijatelja, rođaka, komšija, školskih drugova, TV-a, filmova, radija, novina, časopisa i knjiga. I to nam je bilo dovoljno, jer je postojala raznovrsnost i relativno zdrava informativna dijeta sa širokim spektrom hranljivih sastojaka. Uvek smo u okruženju imali neistomišljenike, ali je komunikacija sa njima bila deo normalnog života i dogovora. Sad su ti drugačiji glasovi postali nepoželjni. To su „oni drugi“ koje volimo da mrzimo na društvenim mrežama.

Zato moramo da povratimo kontrolu. Počnimo od ovih sedam stavki koje nam mogu pomoći da se isključimo iz Matriksa:

  • Ažurirajte svoje filtere reklama najmanje jednom godišnje.
  • Zbunite algoritam čekiranjem svih oglasa i sugestija kao „nebitnih“.
  • Vežbajte uključivost. Gledajte druge veb sajtove, čitajte njihove vesti i nemojte anfrendovati ljude koji drugačije misle.
  • Igorišite vesti sa TV-a i pročitajte knjigu. Ili bar vreme gledanja TV-a.
  • Pratite manje pristrasne izvore vesti poput NPR, BBC i The Conversation.
  • Preispitajte ono što vam poručuju poglavice vašeg plemena.
  • Ostavite računar ili telefon, izađite napolje i prošetajte.

Imajte na umu da vaš komšija koji navija za drugi fudbalski klub ili političku stranku nije vaš neprijatelj. Ukoliko ga sretnete, ne morate razgovarati o politici!

(BigThink-ZTP)

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.