Pre godinu dana Merkel je najavila svoje povlačenje sa političke scene. Obećavši da se neće kandidovati za peti mandat, udubila se u spoljne poslove, dok je nemačku javnost obuzelo pitanje njenog naslednika. Hrišćansko-demokratska unija (CDU) u anketama je pala ispod 30%. Unutarstranačka trvenja naterala su Anegret Kramp-Karenbauer, očekivanu naslednicu Merkelove, da napusti poziciju lidera CDU. Kancelarkini planovi za kontrolisanu smenu vlasti pali su u vodu.
Dva faktora su doprinela promeni atmosfere. Prvi je bila pandemija, koja je Merkelovu ponovo izbacila na političku pozornicu. U televizijskom obraćanju od 18. marta, privukla je pažnju Nemaca opisujući novi koronavirus kao najveći nacionalni izazov od 1945. Poslednjih meseci, dok se Nemačka suočava sa fatalnijim drugim talasom, čuli su se njeni apeli u parlamentu za oštrije i brže mere zaključavanja (ustav takva ovlašćenja daje federalnim jedinicama). Početni uspeh Nemačke u suzbijanju bolesti, snažni fiskalni podsticaji i mirno držanje Merkelove vratili su joj poverenje. Sada njenu politiku odobrava 70% građana, a porastao je i rejting njene stranke.
Zatim je došlo predsedavanje Savetom EU. Dok su naleti covida-19 testirali evropske obveznice, Merkel je promenila stav prema zajedničkom dugu i pristala na 750 milijardi evra pomoći za 2021. Zatim je ubedila problematične vlade Poljske i Mađarske da prihvate budžetske propise o vladavini zakona, te pomogla u preciziranju klimatskih ciljeva EU. Decembar je doneo još uspeha: izbegavši no-deal Bregzit, EU je bila spremna za investicioni sporazum sa Kinom. To je rezultat koji je Merkel dugo priželjkivala, uprkos rastućoj evropskoj grupi sinoskeptika i dolazećoj Bajdenovoj administraciji.
Stoga ne čudi opaska nemačkog ministra zdravlja da glasači nemaju utisak da je kancelarka na zalasku karijere. Ipak, kako prolazi predsedavanje Unijom i najgora faza pandemije, javni profil gospođe Merkel će izbledeti brže nego što se očekuje. Nemačka se priprema za opšte izbore u septembru, podsećajući javnost da će epoha Merkelove uskoro biti završena.
Prvi veliki izazov je izbor novog lidera CDU-a na virtuelnom kongresu partije zakazanom za 16. januar. Za trojicu aktuelnih kandidata, ovaj događaj je odskočna daska za funkciju kancelara. Ali kampanji je falilo entuzijazma, i to ne samo zbog covida-19 i pomeranja datuma kongresa. Rasprave su bile neubedljive jer se lideri CDU-a plaše bi zaoštrena debata razotkrila duboke podele unutar stranke samo nekoliko meseci pre izborne kampanje.
Nijedan od trojice kandidata nije fascinirao pristalice stranke. Povremeni istupi Fridriha Merca, gorljivog zagovornika niskih poreza, pobuđuju konzervativnu bazu CDU-a, ali brinu umerenjake koji znaju da se nemački izbori dobijaju sa centra. Armin Lašet, vrcavi lider Severne Rajne-Vestfalije, najmnogoljudnije nemačke države, nema drugi program sem Merkelinog centrizma, dok ankete pokazuju vrtoglav pad rejtinga. Norbert Retgen, stručnjak za spoljnu politiku kojeg je Merkel jednom otpustila, prvobitno je bio otpisan. Živahna kampanja privlačna ženama i mladima uvela ga je u trku, ali on do daljnjeg ostaje autsajder.
Neki izvori iz CDU-a smatraju da je ministar zdravlja Jens Špan, koji se dobro držao tokom pandemije, spremniji za lidersku pozciju od Lašeta. Mnogi se pouzdaju u bavarskog premijera Markusa Sedera, harizmatičnog šefa Hrišćanske socijalne unije (CSU), sestrinske partije CDU-a. Niz ubedljivih nastupa tokom pandemije doneo je Sederu status jednog od najpopularnijih nemačkih političara. Iako nije pokazao težnje ka najvišoj državnoj funkciji, nemačka javnost ga uporno poziva na preuzimanje mesta kancelara.
Sve ovo predstavlja problem za CDU. Od tri najpopularnija konzervativna političara u državi, jedan (Merkel) odlazi u penziju; drugi (Špan) je suzdržan, a treći (Seder) tvrdi da nema daljih ambicija. Konačnu odluku o novom lideru CDU doneće 1.001 partijski delegat na predstojećem kongresu.
Sve strane priznaju da trenutno visok rejting CDU/CSU pliva na uspesima Merkelove koji će lagano izbledeti do septembra. Partija će realno moći da se odmeri tek nakon izbora novog lidera. Perspektivni Zeleni, koji su na kratko pretekli CDU/CSU tokom 2019. godine, nadaju se da će privući malo centrističkih glasova, posebno ako Merc pobedi u januaru. Slično važi i za Olafa Šolca, dobroćudnog ministra finansija i vicekancelara, koji predvodi socijaldemokrate (SPD). Iako ga deo javnosti vidi kao budućeg kancelara, to nije uspelo da podigne sumorni rejting njegove stranke.
Nemačke stranke takođe izlaze na izbore u pet saveznih država. Na istoku zemlje će se testirati distanca CDU-a prema desničarskoj Alternativi za Nemačku. Najvažniji će biti martovski izbori u Baden-Virtembergu, bogatoj južnoj državi koju predvodi koalicija Zeleni-CDU. Ta osovina će možda formirati i nacionalnu koaliciju, ali samo sa CDU/CSU kao starijim partnerom. Obe stranke se ozbiljno spremaju za takvu „crno-zelenu“ koaliciju, ali to je samo jedna od mogućih kombinacija pred najneizvesnije nemačke izbore za poslednjih nekoliko decenija. Merkel iznad svega ceni stabilnost, ali biće je sve manje i manje nakon njenog odlaska iz politike.
(TheEconomist-ZTP)
