Poslednjih nedelja, dve varijante koronavirusa proširile su se velikom brzinom po Britaniji i Južnoj Africi. Reč je o mutacijama koje su zaraznije od prvobitnog virusa. Za sada se ne čine fatalnijim, ali na na svakih 10 osoba zaraženih starijom verzijom virusa, novi soj zarazi 15. Početne analize pokazuju da je južnoafrička varijanta jednako zarazna.
Trenutno je svetska javnost fokusirana na odobravanje, proizvodnju i primenu vakcina. Ali se takođe mora suočiti sa činjenicom da će se mutacije virusa širiti pre nego što vakcine stignu upomoć, stvarajući velike teškoće vladama i zdravstvenim ustanovama.
Evolucioni biolozi su ravnodušni prema pojavi mutacija: tako se virusi inače ponašaju, jer prirodna selekcija favorizuje lakše prenosive i manje smrtonosne sojeve. Virusi koji uzrokuju običnu prehladu verovatno su imali destruktivan start, kao i sars-cov-2, da bi se potom smirili i postali bezazleni.
Odgovorni političari ne mogu sebi dozvoliti takvu opuštenost. Lakše prenosiva varijanta covida-19 i dalje iza sebe ostavlja preopterećene bolnice. U Engleskoj je većina stanovništva već nedeljama pod oštrim merama zaključavanja. Uprkos tome, broj bolničkih pacijenata premašio je aprilski masksimum, što čitav zdravstveni sistem dovodi do granice izdržljivosti.
Slična situacija će uskoro zadesiti veći deo sveta, uključujući Evropu i Ameriku. Više od 50 zemalja zabranilo je putovanja iz Britanije sredinom decembra, čim se saznalo za novi soj virusa. Mnogi su zabranili i prispeća iz Južne Afrike. Ali takvim merama će se kupiti vrlo malo vremena.
Početkom novembra, pre zabrane putovanja, britanski soj već je činio 30% slučajeva u Londonu. S obzirom na to kako su se prvobitni sojevi širili sa alpskih skijališta i španske obale, naivno je verovati da mutirani virus već nije rasejan širom Evrope. Čim pristigne, novi britanski soj će zameniti lokalne varijante virusa u roku od nekoliko nedelja.
Za sada su samo sporadični slučajevi pronađeni u 20-ak zemalja, uključujući i Ameriku, i to kod pacijenta koji nigde nije putovao. Razlog je to što, za razliku od Britanije i Južne Afrike, većina zemalja ne vrši redovnu analizu genoma, tražeći mutacije virusa. Francuska je manje ispitivala virus tokom čitave pandemije nego što Vels učini za nedelju dana. Većina zemalja se uopšte i ne trudi, pa se zaraznije varijante virusa nekontrolisano šire.
Dobra vest je da ove mutacije verovatno neće reinficirati osobe koji su preležale covid-19, niti će biti otporne na postojeće vakcine. Prirodna selekcija će to promeniti jer se sve više ljudi imunizuje, ali vakcine se mogu modifikovati kako bi ostale efikasne. U slučaju kompanije Pfizer-BioNTech, taj postupak traje samo šest nedelja.
Međutim, čak i u bogatim zemljama koje gomilaju zalihe vakcina, neće ih biti dovoljno da zaustave širenje virusa, bar do leta. Nedavno odobrenje AstraZeneca vakcine svakako će pomoći, ali će i dalje biti kašnjenja u isporuci. Siromašnije i srednje razvijene zemlje ostaće još dugo slabije zaštićene. Epidemijske mere će i dalje morati da balansiraju između strogih zaključavanja i dugoročnih gubitaka za školstvo, zdravstvo i privredu.
(TheEconomist-ZTP, foto: LNP)
