U novoj studiji, tim istraživača je dokazao da su DNK vakcine efikasne protiv kovida-19 kod miševa i hrčaka. Istraživanje, koje se pojavilo u časopisu PLOS Neglected Tropical Diseases, postavilo je temelje za dalja istraživanja koja će utvrditi da li ova tehnologija može da suzbije širenje kovida-19 među ljudima.
Klasične vakcine koriste oslabljeni ili neaktivni virus za treniranje imunološkog sistema i reakcije na stvarni patogen. S druge strane, DNK vakcine ubacuju deo genetskog koda virusa u organizam, čime se inicira proizvodnju antigena – supstance koja pokreće imunološki sistem da proizvodi antitela. Tako stvorena antitela pružaju zaštitu od infekcije celim patogenom.
Istraživanja DNK sprovode se od ranih 1990-ih. Početno istraživanje je pokazalo da je moguće koristiti plazmidnu DNK za stvaranje antitela. Naučnici su bili uzbuđeni jer, prema prof. Dejvidu B. Vajneru sa Univerziteta u Pensilvaniji, „teoretski, DNK vakcine bi mogle da generišu široke imunološke odgovore, slične oslabljenom virusnom vektoru, bez potrebe za umnožavanjem patogena“.
Profesor Vajner dodaje da, iako su početne studije potvrdile koncept, rezultati su bili razočaravajući. Naime, DNK vakcine nisu proizvele efikasnu reakciju antitela. Varijacija DNK vakcine je mRNK vakcina poput cepiva Pfizera i Moderne. Za razliku od DNK verzije, mRNK vakcine ne moraju da dopru do ćelijskog jezgra da bi bile efikasne, što poboljšava njihovu efikasnost i način primene, smatraju istraživači.
Prednost DNK vakcina je u tome što su stabilne na sobnoj temperaturi, što ih čini lakšim za transport i skladištenje, naročito tokom globalnih pandemija. Nasuprot tome, mRNK cepiva zahtevaju mnogo niže temperature. To je razloga zašto, uprkos uspešnoj primeni mRNK vakcina u suzbijanju kovida-19, i dalje postoji veliko interesovanje za potencijalno DNK cepivo.
U novoj studiji, tim je želeo da istraži efikasnost DNK vakcina protiv kovida-19. Ispitivanje je sprovedeno na malim glodarima poput miševa i hrčaka. Prema dr Ši-Đen Liju iz Nacionalnog instituta za infektivne bolesti sa Tajvana, „DNK vakcina je idealna platforma jer ima jednostavan dizajn, stabilnost na različitim temperaturama i niske troškove proizvodnje. Stoga je DNK cepivo pogodno za brzu i masovnu proizvodnju tokom epidemija zaraznih bolesti.“
Da bi poboljšali reakciju antitela, istraživači su se fokusirali na način primene vakcine. DNK plazmidi koji se koriste u DNK vakcinama brzo se razgrađuju, zbog čega je bilo potrebno ubrzati ulazak DNK u jezgra ćelija. Naučnici su primenili metod poznat kao elektroporacija, nadajući se boljoj imunološkoj reakciji. Elektroporacija koristi električne šokove kako bi umetnula DNK u ćelijska jezgra.
Istraživači su ustanovili da je isporuka DNK cepiva putem elektroporacije izazvala imunološki odgovor na Sars-Cov-2 kod miševa i hrčaka. Životinje su proizvele dugotrajna antitela koja su mogla da gađaju šiljasti protein koronavirusa, smanjujući njegovu efikasnost. Antitela su bila najbrojnija 8 nedelja nakon imunizacije životinja, i održavala su visoku koncentraciju 20 nedelja nakon cepljenja. Nakon primanja dve doze DNK vakcine u razmaku od 3 nedelje, hrčci su stekli zaštitu od kovida-19, sa manje znakova infekcije koronavirusom nego u kontrolnoj grupi.
Povrh toga, naučnici preporučuju ispitivanje efikasnosti vakcine na starijim miševima kako bi se uporedila podložnost infekciji koja je veća kod starijih ljudi. Ukoliko ispitivanje bude uspešno, istraživači veruju da će „DNK vakcine imati ključnu ulogu u stavljanju pandemije kovida-19 pod kontrolu“.
(MedicalNewsToday-ZTP, foto: Steve Parsons/Getty)
