Direktor službe kao premijer? Italijanski senator o odnosima ‘plitke’ i ‘duboke’ države

Da li su obaveštajni rad i javna služba dve strane istog novčića? Ovo pitanje je ponovo postalo aktuelno dok je italijanski izborni kolegijum pregovarao o sledećem predsedniku Italije. Usred ovih diskusija, pojavila su se imena istaknutih obaveštajnih figura.

Neki smatraju da je sama mogućnost da šef obaveštajne službe predvodi vladu ili državu nespojiva sa zapadnom demokratijom. Adolfo Urso, opozicioni senator i šef COPASIR-a, parlamentarnog odbora za bezbednosnu i obaveštajnu politiku zemlje, misli drugačije. „Bojim se da je ova kontroverza posledica kulture koja je i dalje podozriva prema državnom aparatu,“ izjavio je Urso za Decode39, ukazavši na Britaniju, SAD i Izrael, gde su obaveštajni zvaničnici dospeli u gornje ešalone vlasti.

U tim zemljama, dodaje senator, „niko nije šokiran ako visoki obaveštajac pretenduje na javnu funkciju. Anglosaksonski svet ima konsolidovanu obaveštajnu kulturu koja službu bezbednosti vidi kao čast, a ne obrnuto”. Italijanska politička javnost često je pominjala dva imena: Elizabetu Beloni, direktorku DIS-a, najmoćnije obaveštajne agencije, i njenog prethodnika Đampjera Masola; tokom pregovora, oboje su razmatrani kao potencijalni kandidati za predsednika.

Šef COPASIR-a smatra da su to „dve ličnosti sa institucionalnom karijerom koja govori sama za sebe“. Oboje su godinama služili kao ambasadori i kao generalni sekretari Ministarstva spoljnih poslova. „Oni su pokazali viziju i strateške veštine, kao i nepristrasno upravljanje javnom službom,“ ističe Urso. Beloni, koja je nedavno preuzela funkciju u DIS-u, pominjana je kao validan izbor za premijera i moguća zamena za Marija Dragija u slučaju da on postane predsednik. U potonjem slučaju postavlja se pitanje: da li šef tajne službe može da preuzme kormilo razvijene demokratije?

To se već dešavalo drugde, bez skandala i kontroverzi, dodaje Urso. „Primer: Džordž Buš. Pre nego što je postao predsednik Sjedinjenih Država, bio je direktor CIA-e. Za razliku od DIS-a, koji nadgleda čitav obaveštajni sektor, ona zaista ima operativnu funkciju. Da ne pominjemo da američki predsednik ima veća ovlašćenja od našeg šefa države i da je vrhovni komandant američke vojske.” Njegovo bogato iskustvo u obaveštajnom sektoru, nastavlja Urso, učinilo ga je „jednim od najmudrijih analitičara završetka Hladnog rata, a time i odlučujućeg faktora u padu SSSR-a“.

Bilo je takvih slučajeva i u Italiji. Recimo, Đani de Đenaro, bivši šef policije, zatim direktor DIS-a i državni podsekretar za obaveštajne poslove, imao je izvanrednu karijeru koja ga je dovela do pozicije predsednika brodograditeljskog titana Finmeccanica. Senator Urso takođe navodi primer Franka Gabrijelija, eks-direktora italijanske unutrašnje bezbednosti (operativna agencija), zatim prefekta Rima, šefa policije, a danas podsekretara za obaveštajne poslove i sajber bezbednost.

„Da li je prosto reč o kadrovskoj vrtešci,“ dodaje Urso, „ili o sjajnim kvalitetima razvijenim na osnovu različitih iskustava, utoliko korisnijih u sadašnjem kontekstu?“ Štaviše, tvrdi senator, bilo je slučajeva da su poslanici postajali direktori obaveštajnih službi, a da niko nije pokretao pitanje stručnosti ili podobnosti, kao što nema sporenja oko visokih pozicija u oružanim snagama.

(Decode39-ZTP, foto: ImagoEconomica)

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.