Početkom 2020, ako biste se razboleli od kovida, nije bilo pouzdanih lekova koje bi vam lekari mogli dati, i to je faktor koji je ovu bolest učinio tako strašnom. Već tokom 2021. naučnici su ponudili sijaset opcija, ali potraga se nastavlja. Do sada je registrovano ili čeka na dozvolu više od 5.000 anti-kovid lekova. Srećom, ovaj proces je bio plodotvoran. Svetska zdravstvena organizacija (SZO) nedavno je dodala dva nova leka na listu preporučenih tretmana protiv kovida-19.
Smatra se da kovid-19 pokreću dva faktora. U ranim fazama, bolest je najpre uzrokovana razmnožavanjem virusa u telu. Ali nakon toga, mnogi pacijenti razviju teži oblik bolesti uzrokovan reakcijom imunskog sistema na virus koji izmiče kontroli. Jedan od najnovijih lekova se bavi početnom fazom, a drugi narednom. Sotrovimab je lek koji se bazira na molekulima napravljenim u laboratoriji koji deluju kao zamenska antitela. Oni pomažu našem imunskom sistemu da identifikuje i efikasnije reaguje na pretnje kao što su virusi, što im otežava reprodukciju i štetno delovanje. Sotrovimab je direktan agens protiv samog koronavirusa.
Sotrovimab cilja specifičan, prepoznatljiv deo spoljašnje površine virusa koji se zove šiljasti protein. Držeći se za ovaj protein, sotrovimab sprečava da virus napadne ćelije. Bez pristupa ćelijama, virus se ne može razmnožavati. Važno je da sotrovimab efikasan protiv nekoliko različitih sojeva koronavirusa, uključujući Omikron (iako je istraživanje o tome još uvek u pripremi). Sotrovimab je delotvoran jer cilja deo šiljastog proteina koji nije sklon mutaciji, što znači da ostaje efikasan dok virus dalje evoluira.
Drugi lek koji preporučuje SZO je baricitinib. To je ono što je poznato kao inhibitor janus kinaze (JAK), tj. imunosupresivni lek koji se tradicionalno koristi za lečenje reumatoidnog artritisa. Deluje tako što blokira proteine JAK 1 i JAK 2, koji su ključni za proizvodnju zapaljenskih molekula zvanih citokini. Ljudi se ozbiljno razbole od kovida jer razviju nekontrolisanu upalu; telo reaguje na virus stvarajući previše citokina, što je poznato kao „citokinska oluja“. Preterani imunski odgovor dovodi do oštećenja tkiva, a potencijalno i do otkazivanja organa, uključujući ozbiljno oštećenje pluća i sindroma akutnog respiratornog stresa (ARDS), što može biti fatalno. Baricitinib ima i antivirusna svojstva, i pokazalo se da može da blokira razmnožavanje virusa, kao i da drži imunski sistem pod kontrolom.
SZO preporučuje sotrovimab za pacijente koji još nemaju teži oblik kovida, ali su u velikom riziku od hospitalizacije. Ovo uključuje nevakcinisane i starije osobe, kao i ljude sa rizičnim faktorima kao što su osobe gojaznost, dijabetes i hronična opstruktivna bolest pluća (HOBP). U ovim slučajevima, sotrovimab se daje radi sprečavanja pogoršanja bolesti i slanja u bolnicu. Ova preporuka je zasnovana na ispitivanju više od hiljadu nehospitalizovanih pacijenata sa simptomatskim kovidom. Pokazalo se da sotrovimab smanjuje hospitalizaciju i smrtnost za 85% kod pacijenata koji prime jednu intravensku infuziju leka. Sotrovimab je najefikasniji u ranim fazama infekcije, tačnije do pet dana od pojave simptoma.
Sotrovimab je takođe testiran na oko 500 pacijenata koji su već u bolnici sa teškim kovidom. Međutim, njihovo stanje se nije poboljšalo nakon uzimanja leka, pa se ne preporučuje onima koji su već ozbiljno bolesni. Umesto toga, SZO preporučuje korišćenje baricitiniba (u kombinaciji sa kortikosteroidima) za takve pacijente. Kod pacijenata sa teškim oblikom kovida, pokazalo se da baricitinib smanjuje smrtnost i boravak u bolnici. Vakcine su bile uspešne u sprečavanju hospitalizacija, ali je nejasno koliko traje zaštita nakon vakcinacije (ili prirodne infekcije). Takođe postoji pretpostavka da novi sojevi zaobilaze stečeni imunitet, pa je potraga za lekovima i dalje prioritet.
Sotrovimab nije jedini lek koji direktno cilja koronavirus. Postoje antivirusni lekovi (molnupiravir) kao i druga monoklonska antitela (casirivimab-imdevimab) koji se primenjuju u Britaniji. Međutim, početne laboratorijske studije sugerišu da kasirivimab-imdevimab nije efikasan protiv Omikrona, ali da sotrovimab jeste. Zato je dobro imati sotrovimab kao alternativu. Baricitinib takođe nije jedini lek koji može da ukroti imunski sistem kod pacijenata sa teškim kovidom. Drugi imunosupresivni lekovi, kao što su tocilizumab i sarilumab, takođe su dostupni u Britaniji.
Vredi napomenuti da se baricitinib može uzimati oralno, dok se drugi imunosupresivni lekovi moraju davati intravenozno. To znači da se baricitinib može davati u situacijama kada su drugi lekovi neprimenljivi, ili kada je brzina lečenja presudna. Vremenom će svi ovi lekovi verovatno biti zamenjeni novim, pošto je potraga za najboljim anti-kovid tretmanima daleko od kraja.
(TheConversation-ZTP, foto: GSK/VIR Biotech)
