Kina se posvađala sa Litvanijom zbog njene odluke da razmeni diplomatska predstavništva sa Tajvanom; time je otvoren novi front između Kine i Evrope koji ukazuje na ograničeni kapacitet Pekinga da male zemlje potčini svojoj volji. Izgleda da je početni okršaj prerastao u pat poziciju. Peking je opozvao svog ambasadora iz Viljnusa (što je prvi takav potez prema članici EU), ograničio trgovinu sa Litvanijom i obustavio železnički teretni saobraćaj između dve zemlje. Uprkos pritisku velesile sa 260 puta većim BDP-om, Litvanija neće odustati, rekao je ministar inostranih poslova ove baltičke zemlje.
„Trenutno ne planiramo da odustanemo od predstavništva u Tajpeju,“ rekao je ministar inostranih poslova Litvanije Gabrielius Landsbergis za Foreign Policy. „Još uvek radimo na tome.“ Landsbergis kaže da je posvećen pronalaženju diplomatskog rešenja za trenutni ćorsokak. „Ubeđen sam da ovo može da se razreši na dostojanstven način,“ dodao je ministar. On takođe smatra da bi kineska tvrdokorna taktika na kraju mogla da ima kontraefekat, navodeći slučaj Australije. Nakon što je Kanbera zatražila nezavisnu istragu o poreklu koronavirusa i blokirala kineski Huawei u izgradnji 5G mreže, Peking je uzvratio nizom trgovinskih mera. Australija do sada nije popustila, a najviši zvaničnici tvrde da je zemlja spremna da primi ekonomske udarce kako bi odbranila svoj suverenitet.
„Ponekad je upravo suprotno – pritisak pojačava otpornost, a ne razbija zemlju,“ naglasio je Landsbergis. Takođe ističe da bi Litvanija mogla da bude primer za manje zemlje koje se suočavaju sa političkim i ekonomskim pritiskom Kine. „Shvatamo da Kina pokazuje svoje globalne mišiće kako bi izvršila pritisak na druge zemlje i gurnula ih u pravcu koji joj odgovara. Ali opet mislim da, po ugledu na Australiju, male zemlje imaju šansu da se oslobode tog pritiska.“
Kina posmatra Tajvan kao svoju teritoriju i zavetovala se da će ga vratiti, silom ako je potrebno, iako Komunistička partija Kine nikada nije upravljala ostrvom. Poslednjih godina Peking je pojačao pritisak na zemlje koje su priznale Tajvan da promene poziciju, uključujući Panamu i Solomonska ostrva. Petnaest zemalja, poglavito iz Latinske Amerike i azijsko-pacifičkog regiona, još uvek priznaje Tajvan. Međutim, litvanska vlada je prošle godine apelovala na „vrednosno zasnovnu spoljnu politiku“, insistirajući na odbrani demokratskih sloboda „od Belorusije do Tajvana“. Litvanija nastoji da proširi svoje ekonomske i diplomatske veze širom Azije. Otvorila je ambasadu u Australiji 2020. i planira slične iskorake ka Južnoj Koreji i Singapuru.
Povod za kinesko-litvanski spor tiče se imena novog predstavništva. Tajvanska vlada je u julu najavila da će se njena nova kancelarija u Viljnusu zvati „Tajvansko predstavništvo u Litvaniji“. Druge zemlje koje priznaju Peking, uključujući Sjedinjene Države, imaju predstavništva Tajvana kod kuće, ali ih većina naziva kancelarijama Tajpeja, prema glavnom gradu Tajvana, kako bi se izbegle diplomatske svađe sa Pekingom oko samog ostrva; predstavništvo SAD-a na Tajvanu zove se Američki institut na Tajvanu. SAD su uputile signal podrške Litvaniji u tekućem sukobu Davida i Golijata. Prošlog meseca su i američki državni sekretar Entoni Blinken i zamenica sekretara Vendi Šerman razgovarali sa Landsbergisom o ovom pitanju. „Blinken je potvrdio solidarnost SAD-a sa našim NATO saveznikom i EU partnerom, suočenim sa nametljivim ponašanjem NR Kine,“ rekao je portparol Stejt departmenta Ned Prajs povodom Blinkenovog razgovora sa Landsbergisom.
Kinesko-litvanski spor je produbio rastući jaz između mnogih članica EU/NATO-a i Kine koja preuzima novu ulogu globalne velesile. EU je pokušavala, ne uvek uspešno, da balansira između ljudskih prava i svojih ekonomskih veza sa Kinom. Sedmogodišnji pregovori EU i Kine o trgovinskom i investicionom sporazumu obustavljeni su u maju, nakon što su poslanici EU odložili ratifikaciju sporazuma zbog represije nad manjinskim stanovništvom Ujgura u Sinđangu. SAD su etiketirale progon Ujgura kao genocid. Litvanija, koja je stekla nezavisnost nakon raspada Sovjetskog Saveza 1990, ostala je jedan od najtvrđih branilaca demokratskih vrednosti i ljudskih prava, čak i nakon što su neke članice unije počele da se dodvoravaju Kini i Rusiji.
Uporno zastupanje demokratije u inostranstvu izložilo je Litvaniju regionalnom političkom pritisku. Zemlja je prihvatila opozicione lidere iz susedne Belorusije nakon što je beloruski predsednik Lukašenko prošle godine sproveo brutalnu represiju nad aktivistima opozicije. Lukašenkove poteze je podržala Rusija. Predsednik je potom uvezao migrante iz inostranstva, najviše iz Iraka i sa Bliskog istoka, i gurnuo ih preko litvanske granice na teritoriju EU. Litvanija i druge zemlje unije optužile su Lukašenka za izazivanje migrantske krize i jačanje pritiska na EU. Poljska je reagovala u utorak, uvodeći vanredno stanje na svojoj granici sa Belorusijom.
Belorusija nije članica EU ili NATO-a, ali se graniči sa Litvanijom, Poljskom i Letonijom koje jesu. Landsbergis je rekao da njegova vlada radi na vraćanju migranata koji su prešli litvansku granicu u njihove matične zemlje. „Nadamo se da ćemo moći da ih vratimo u što većem broju,“ rekao je ministar. Takođe je istakao da je mnogo migranata i dalje zarobljeno u Belorusiji, i da nemaju gde da odu. Njihov broj se kreće između 5.000 i 11.000 ljudi. „Belorusija sada ima migrantsku krizu koju je Lukašenko sam izazvao,“ zaključio je sagovornik.
(ForeignPolicy-ZTP, foto: Sigismund Gedvila)
