Nakon 40 godina, američka okupacija Avganistana najzad je okončana. Kažem 40 godina jer je njihovo angažovanje usledilo kao odgovor na sovjetsku okupaciju koja je počela 1980. SAD su podržale mudžahedinske borce koji su se protivili sovjetskoj okupaciji i nikada nisu prestali, čak ni nakon sovjetskog povlačenja 1989. Nasuprot američkim očekivanjima, vlada Avganistana je potrajala još tri godine.
Amerikanci nisu jednostavno mogli da napuste Avganistan 2021, već su iza sebe morali da ostave trag destrukcije. Svi funkcionalni objekti kabulskog aerodroma su uništeni. Ovakvi gestovi pokazuju da povlačenje iz Avganistana nije bila opšteprihvaćena odluka Sjedinjenih Država. Postojale su i postoje snage koje insistiraju da je odluka bila pogrešna. Njihovo opiranje je velikim delom motivisano ličnim interesima. SAD će izgubiti značajan izvor nezakonitih prihoda ako talibani obnove politiku uništavanja polja maka iz 1990.
U vreme invazije Sjedinjenih Država 2001, polja maka su opstala na manje od 5% originalnih zasada, i to na teritoriji koja je izmicala talibanskoj kontroli. Danas kontrolišu više od 95% teritorije Avganistana, pri čemu preostali deo nije poznat po uzgoju maka. I ruska i kineska vlada, koje su već bliske novom režimu u Kabulu, očekuju da će talibani voditi sličnu politiku prema uzgoju maka i trenutnom udelu od 90% svetske proizvodnje heroina.
Zanimljivo je da su zapadni mediji skoro potpuno ignorisali proizvodnju maka, a sa njim i trgovinu heroinom, pri razmatranju posledica povlačenja Sjedinjenih Država. Nije teško razumeti njihove razloge. Zapadni mediji se odavno drže stava da je umešanost SAD-a u Avganistanu bila vežba „izgradnje demokratije“.
Priznanje da su najveći svetski dobavljač heroina svakako se ne bi uklopilo u humanitarnu sliku koju je Zapad nastojao da prikaže. U medijskim prikazima američke invazije gotovo je potpuno izostala činjenica da je najranija posledica učešća Sjedinjenih Država bila eskalacija proizvodnje maka, a time i snabdevanja heroinom. Zapadnom narativu jednako je nedostajala i činjenica da je čitav poduhvat bio u rukama SAD-a i CIA-e, i to ne samo u proizvodnji, već i u preradi sirovog maka i naknadnoj distribuciji širom sveta. Heroin je ostao važan izvor prihoda za CIA-u, koja je nezakonito stečena sredstva koristila za finansiranje političkih projekata u više zemalja.
Tri zemlje koje su pretrpele značajne posledice heroinske epidemije su Kina, Iran i Rusija. Stoga ne čudi što su podršku novoj talibanskoj vladi uslovili povratkom na rigoroznu politiku prema heroinu, primenjivanu kada su poslednji put bili na vlasti. Malo je razloga za uverenje da su se njihovi stavovi o ovoj temi bitnije promenili u međuvremenu.
Kontrola proizvodnje bila je pod nadzorom nekoliko hiljada američkih podizvođača, odnosno plaćenika. Naravno, zapadni mediji su prećutali sudbinu ovih ljudi koji nisu bili obuhvaćeni američkim planovima povlačenja i verovatno ostaju na terenu. Koliko će opstati pod novom vladom veliko je pitanje, ali je malo verovatno da će njihove operacije potrajati. Lokalni komandanti, koji su na sličan način sarađivali u proizvodnji heroina, verovatno će uskoro biti suzbijeni. Očekuje se da će nastaviti sa otporom talibanskoj vlasti, ali su takve akcije osuđene na propast.
Potencijalno uništenje zasada maka iziskuje pitanje njihove zamene. Postoji nekoliko lokacija u svetu koje pogoduju uzgoju maka u industrijskim razmerama. Uzgajivači su u velikoj meri proterani sa proizvodnih područja Indokine, a kineska vlada sigurno neće tolerisati obnovu tih useva u skorije vreme. Manjak resursa u proizvodnji maka verovatno će izazvati globalnu krizu među potrošačima. Velike probleme u lečenju zavisnika očekuju vlade Pakistana i Irana, koje su poslednjih godina suočene sa heroinskom epidemijom.
(NewEasternOutlook-ZTP, foto: Bay Ismoyo/AFP/Getty)
