Napad na Kongres je napravio trajnu štetu američkoj diplomatiji

Jasno je da je nasilni upad pobunjenika u američki Kongres oštetio imidž Sjedinjenih Država. Ali do koje mere? Pobunjenici su brzo suzbijeni, republikanski lideri su odmah odbacili protivustavne inicijative članova svoje partije, Kongres je potvrdio glasove Izbornog koledža u korist Džoa Bajdena, a istraživanja javnog mnjenja pokazuju da većina Amerikanaca osuđuje postupke nekoliko hiljada nekontrolisanih MAGA ekstremista.

Ipak slike nemira su obišle svet. Čuvena fotografija šefa sajgonske policije u trenutku pogubljenja zarobljenika Vijetkonga tokom Tet ofanzive 1968. godine, dočarala je svu tragiku, nasilje i uzaludnost vijetnamskog rata. Snimci nasilja na konvenciji Demokratske stranke tog leta u Čikagu godinama su podsećali na dramatičnost američke politike. Ni domaća javnost, ni američki saveznici nisu mogli da izbace te slike iz glave, a protivnici Vašingtona ih do dan-danas koriste u propagandne svrhe.

Istoričari će jednog dana posmatrati fotografije rulje koja juriša na Kapitol, mašući zastavama Konfederacije i MAGA pokreta, kao ništa manje sramotan prikaz američke nesposobnosti, nereda i propadanja. Nijedan američki saveznik neće se otuđiti nakon nedavnih dešavanja, a Bajden i dalje ima priliku da okupi NATO i azijske saveznike radi pariranja kineskoj i ruskoj geostrateškoj konkurenciji. Ali koliko god saveznički lideri podržavali Bajdenovo vođstvo, sada se suočavaju sa sumnjama vlastitih građana u pouzdanost američkog partnera.

Činjenica da je gomila izgrednika nadjačala policiju Kapitola, doprineće utisku nesposobnosti koji je već stvoren reakcijom Trampove administracije na pandemiju covida-19. Saveznici koji svoju bezbednost zasnivaju na ugovorima sa SAD-om znaju da nema garancija, da odluka o odbrani zavisi od američkog vrhovnog komandanta i da Amerikanci imaju predsednika koji je pre nekoliko dana javno podsticao svoje pristalice da ponište rezultate izbora. Pozivanje na 25. amandman radi opoziva Trampa sa funkcije uliva poverenje, ali saveznike verovatno podilazi jeza kada vide od kakve ličnosti zavisi njihova bezbednost.

(foto: AFP/Getty)

Protivnici su već počeli da koriste ove slike u vlastitoj propagandi, ali ni oni nisu ravnodušni nakon dramatičnih scena iz Vašingtona. Peking je već hvalio superiornost svog autoritarnog političkog sistema u poređenju sa američkim saniranjem pandemije, a ovonedeljne slike haosa i nereda dodatno potpaljuju propagandni duel. Događaji idu na ruku i Si Đinpinu lično, dok se priprema za treći mandat na čelu Komunističke partije Kine. Iako nema potrebu za formalnom kampanjom, budite uvereni da će iskoristiti američku političku krizu kao ključnu komponentu svoje izborne platforme.

Sijeva Kina već je izgradila samopouzdanje, a zvanični pekinški narativ o opadajućoj moći SAD-a aktuelan je više od decenije. Međutim, nikada ranije Kina nije imala toliko upečatljivih dokaza o slomu demokratije na suparničkoj strani. Pokušaji Kine da američku demokratiju prikaže kao nestabilnu, haotičnu i nepravednu datiraju još iz doba Maoa, kada su naglašavana politička previranja iz 1968 godine. Ipak, ovaj narativ nije mogao tek tako da ospori snagu američkog sistema, pre svega stabilnost njegovih demokratskih institucija.

Danas, sve što kineska propaganda treba da uradi je da citira izjave odlazećeg predsednika Trampa i emituje slike nedavnih dešavanja u glavnom gradu Amerike. Ako je svetska finansijska kriza iz 2008. ubedila Peking i veliki deo kineskog stanovništva da je zapadni ekonomski model slomljen, pobuna u zgradi Kongresa, u kombinaciji sa traljavim suzbijanjem covida-19, mogla bi da dokrajči autoritet zapadne pluralističke demokratije.

Naravno, Bajden će delimično povratiti osećaj stabilnosti i predvidljivosti u američkoj spoljnoj politici, ali dok njegova administracija razmotri gde i kako da parira Kini, šteta je već učinjena. Kineski pregovarači će uskoro sedeti preko puta svojih američkih sagovornika prožeti osećajem pravednosti i moralnog preimućstva. Prošlo je vreme kada je Peking doživljavao SAD kao nesporno jaču pregovaračku stranu. Da bi se suprotstavili takvim utiscima, američke diplomate u inostranstvu moraće da objašnjavaju nedavne događaje.

U istraživanjima javnog mnjenja, podrška Amerikanaca međunarodnom angažovanju, jakim savezima i strateškoj konkurenciji sa protivnicima poput Kine nikada nije bila snažnija. Američki saveznici nikada nisu više želeli bliže političke, ekonomske i bezbednosne odnose sa SAD-om nego danas. Nijedna zemlja u Aziji ne želi kinesku dominaciju. Demokratija ostaje najpopularniji oblik vladavine u većem delu sveta, uprkos povremenim krizama.

Ali ovonedeljne slike sa Kapitola takođe pokazuju da su etno-nacionalizam i ekstremizam, koji muče mnoge zemlje sveta, uspeli da sruše globalni svetionik demokratije, prosperiteta i poretka. Bajdenova administracija neće sanirati štetu povratkom na redovno stanje stvari. Moraće da osveži sliku Amerike kao stabilne ustavne demokratije i njeno aktivno vođstvo u geostrateškim gibanjima.

(ForeignPolicy-ZTP, foto: Getty/VCG)

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.