Pravni sistem koji funkcioniše u UA Emiratima, kao i u mnogim zemljama širom Zaliva, predstavlja mešavinu francuskog građanskog i islamskog šerijatskog prava. Ali ovog leta Dubai je obznanio da razmišlja o uvođenju engleskog običajnog prava u 26 zona slobodne trgovine. Ove jurisdikcije su oslobođene plaćanja lokalnih poreza i carina i imaju svoje nezavisne pravosudne sisteme. Zalivski region je sve više prošaran takvim ostrvima običajnog prava, odražavajući uverenje da je pravna tradicija Anglosfere bolja za poslovanje.
Takva ideja se može pronaći još kod Fridriha Hajeka. Ovog meseca se navršava pedeset godina otkako je Nobelom nagrađeni ekonomista i filozof objavio prvi tom svog velikog opusa Pravo, zakonodavstvo i sloboda. U njemu je tvrdio da su principi običajnog prava bliži slobodi nego građansko pravo kao njegov pandan. Kasnije, tokom 1990-ih, Hajekove ideje su inspirisale „teoriju pravne tradicije“, koja je empirijski i teorijski tvrdila da je običajno pravo bolje za privredu. Ova teorija je bila uticajna koliko i kontroverzna, što je dovelo do opsežnih reformi u zemljama građanskog prava širom sveta. Tradicija običajnog prava je nastala u Engleskoj. Prema njenim postavkama, sudstvo je obavezano presedanom – principi koje su sudije uspostavile u prošlim predmetima su obavezujući za sve buduće. Time je sudska praksa postavljena u istu ravan sa zakonodavstvom. Nasuprot tome, tradicija građanskog prava potiče od Napoleonovog zakonika, pravnog sistema koji je uspostavljen u Francuskoj pod Napoleonom Bonapartom, koji je ograničavao i nezavisnost i diskreciono pravo sudstva, podređujući ga zakonodavnoj vlasti.
Britanska imperija je pronela precedentno pravo širom sveta i ono je danas važeće u sistemima 80-ak zemalja, uključujući Ameriku. Građanski zakonik se proširio Evropom tokom Napoleonovih ratova i prihvaćen je širom sveta pod uticajem francuske imperije. Kina, Japan, Južna Koreja i Tajvan su zasnovali svoje moderne pravne sisteme na nemačkom pristupu, koji je takođe baziran na građanskom pravu. Danas je tradicija građanskog prava u temeljima pravnih sistema oko 150 zemalja, uključujući i oko 30 mešovitih sistema. Hajek je tvrdio da je običajno pravo bolje za pravni sistem od građanskog prava po istoj logici po kojoj su tržišta bolja osnova za privredu od centralnog planiranja. Decentralizovano pravosuđe se napaja „lokalnim znanjem“, tj. suptilnostima i idiosinkrazijama konkretnih pravnih slučajeva, za razliku od centralizovanog zakonodavnog tela. Ovo je analogno načinu na koji mesar, pivar i pekar bolje znaju koju robu da proizvode, u kojim količinama i po kojoj tržišnoj ceni od skupa dobronamernih birokrata. Pravni sistem zasnovan na sudskom presedanu omogućava sudijama da korpus zakona prilagode stvarnim okolnostima.
Hajekovi argumenti uglavnom su se odnosili na sposobnost zakona da zaštiti lične slobode, ali i na njegovu sposobnost da podstiče privredni rast. Pre dvadeset pet godina, u velikoj studiji koja je objavljena u Journal of Political Economy, Andrej Šlajfer, Rafael La Porta i Florencio Lopez-de-Silanes, tada profesori na Univerzitetu Harvard, kao i Robert Višni sa Univerziteta u Čikagu, koristili su podatke iz 49 zemalja da dokažu da su prava investitora bolje zaštićena u zemljama običajnog prava. Studija je dala za pravo Hajekovim idejama i pokrenula seriju istraživanja o odnosu pravne tradicije i privrede. U tri naredne studije, Simeon Đankov, ekonomista Svetske banke, u saradnji sa Šlajferom, La Portom i Silanesom, koristio je podatke iz više od 100 zemalja kako bi otkrio uticaj pravne tradicije na regulaciju preduzeća, zaštitu radničkih prava i poštovanje ugovora. „Ono što smo otkrili jeste da je regulativa bila manje sputavajuća a izvršenje ugovora dosledno efikasnije u jurisdikcijama običajnog prava,“ kaže Šlajfer. Razlika je bila najizraženija u količini prepreka sa kojima se suočavaju preduzetnici. Broj formulara i vreme potrebno za njihovu obradu, kao i cena administrativnih taksi, bili su veći u građanskopravnim jurisdikcijama. Godine 2001, Pol Mahoni sa Univerziteta Virdžinije analizirao je podatke iz čitavog sveta i otkrio da je između 1962 i 1992. BDP po glavi stanovnika rastao za 0,7 procentnih poena sporije u zemljama građanskog prava nego u onima sa običajnim pravom.
Ovi nalazi su imali velikog uticaja, posebno na međunarodne institucije. Doing Business Indeks Svetske banke je oblikovan upravo teorijom pravne tradicije. I zaista, Đankov je osnovao i predvodio ovu inicijativu od 2003. U periodu 2005-2020 objavljeno je više od 400 studija koje su koristile podatke iz indeksa. Svetski lideri, uključujući Emanuela Makrona, Angelu Merkel i Šinzo Abea, smatrali su uspon na Doing Business listi strateškim ciljem. Rezultat je bio talas reformi u zemljama građanskog prava, koje su mahom bile niže rangirane. Kao što Đankov primećuje, došlo je do „dramatičnog međunarodnog približavanja pravila i regulativa standardu običajnog prava“. Da li je ovo donelo osetniji privredni rast? Izgleda da nije. Skorašnje studije su bile hladan tuš za teoriju pravne tradicije, kaže Holger Spaman sa Univerziteta Harvard. One koje su pratile širi opseg ekonomskih faktora otkrile su da pravna tradicija određene zemlje ima uticaj na njene privredne uspehe, ali ni približno onoliko koliko su prvobitne studije sugerisale. Štaviše, neki ekonomisti tvrde da pravne tradicije deluju kao posrednici, indirektno obuhvatajući potpuno različita nasleđa, kao što su kolonijalna istorija ili kulturne vrednosti. Prema ovom tumačenju, malo je verovatno da će prelazak sa građanskog na anglosaksonsko pravo doneti značajniji napredak mestima poput Dubaija.
Ipak, takva promena je možda bila vredna truda u ranijem periodu, premda iz pogrešnih razloga. Pre nego što je ukinut 2021, kada se tvrdilo da je osoblje Svetske banke friziralo podatke pod pritiskom Kine, Doing Business Indeks je prikazivao zemlje građanskog prava kao manje privlačne destinacije za strane investitore. Dakle, jedno vreme je teorija pravne tradicije imala efekat samoispunjavajućeg proročanstva – dovodila je do bržeg privrednog rasta samo zato što je trebalo da dovede do bržeg privrednog rasta.
(TheEconomist-ZTP, foto: Getty)
