Svet je sada bolje upoznat sa neželjenim efektima anti-covid vakcine u interakciji sa našim imunološkim sistemom. Stručnjaci naglašavaju da osećaj umora i groznice nakon cepljenja znači da vakcina deluje (ne računajući slučajeve alergijske reakcije).
Šta ovo znači za osobe koje nemaju neželjene efekte? Stručnjaci za vakcine objašnjavaju šta znače neželjeni efekti i da li njihova ozbiljnost predviđa odgovor vašeg imunološkog sistema na virus Sars-Cov-2. Najpre da podsetimo koji su uzročnici sporednih efekata kod anti-covid vakcine.
Sporedni efekti vakcine mogu biti ili fizičke manifestacije imunološkog odgovora, što je slučaj kod većine ljudi, ili alergijska reakcija, kaže Džesi Erazmus, asistent na katedri za mikrobiologiju Medicinskog fakulteta u Vašingtonu. Erazmus dodaje da sporedni efekti cepiva obično zavise od vrste tehnologije koja se koristi za stvaranje imunizacije (npr. mRNA tehnologiju koriste Pfizer-BioNTech i Moderna) i kako njihove komponente interaguju sa našim imunološkim sistemom.
Kada je reč o cepivima protiv koronavirusa, „sve vakcine koje su u procesu odobravanja za hitnu upotrebu imaju vrlo slične profile sporednih efekata“, kaže Kolin Keli, vanredna profesorka virologije sa Univerziteta Emori i šef tima za klinička ispitivanja Moderne i Novavaxa u centru Pons de Leon u Atlanti.
Keli smatra da neželjeni efekti uglavnom potiču od telesne reakcije na šiljasti protein koji se ubrizgava u imunološki sistem, što mu pomaže da prepozna šiljasti protein pravog koronavirusa ukoliko uđe u telo. Kada je reč o alergijskim reakcijama, koje su vrlo retke, u slučaju mRNK vakcina pretpostavlja se da alergiju izaziva polietilen glikol, inače standardni aditiv u hrani, kaže Erazmus.
Zašto neki ljudi imaju jače sporedne efekte od drugih?
Istraživanja još uvek nisu potvrdila ovu pojavu. „Ne postoje nikakvi uočljivi faktori zbog kojih bi jedna osoba imala više neželjenih efekata od neke druge,“ kaže Ričard Deng, docent kliničke farmacije na Univerzitetu Južne Kalifornije. „Sve što su klinički podaci do sada pokazali je da mlađe osobe imaju neželjene efekte češće od starijih, a to vidimo i u svakodnevnoj praksi.“
Postoje slučajevi da su ranije zaražene osobe imale izraženije neželjene efekte nakon primanja vakcine. „Izgleda da su ljudi koji su preležali covid-19 pre vakcinacije skloniji takvim simptomima,“ dodaje Keli. „Ali još uvek prikupljamo podatke koji bi potvrdili takvu hipotezu.“
Da li jačina neželjenih efekata pokazuje kako bi se vaše telo borilo sa covidom-19 u slučaju oboljevanja? Iako je ovo validno pitanje, potrebno je sprovesti više istraživanja kako bi se razjasnilo šta zapravo znači ozbiljnost neželjenih efekata, kaže Ana Vald, stručnjak za zarazne bolesti i testiranje vakcina na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Vašingtonu.
Međutim, Erazmus, Keli i Vald se slažu da stepen ozbiljnosti neželjenih efekata ne određuje efikasnost vakcine. „Podsećamo da je većina ljudi iskusila blaga ili nikakva neželjena dejstva u kliničkim ispitivanjima mRNK vakcine, a utvrđeno je da vakcina ima 95% efikasnosti u zaštiti od bolesti,“ primetila je Vald.
Bez obzira da li ostetite blage ili teže neželjene efekte, važno je znati dalje korake. U krajnjoj liniji, korisnost vakcina prevazilazi rizik od neželjenih efekata. Primanje vakcine znači zaštitu od teškog oblika bolesti, hospitalizacije i smrtnog ishoda. Ukoliko zbilja osetite neželjene efekte, postoji nekoliko stvari koje možete učiniti. Zamolite osobu koja vas vakciniše da vas uputi na naknadnu negu, kaže Deng. Takođe bi trebalo da sačekate 15 do 30 minuta na mestu vakcinacije, za slučaj da se pojave ozbiljne alergijske reakcije.
U principu, ako imate neželjene efekte povezane sa imunološkim sistemom, poput umora, glavobolje ili groznice, možete uzeti sredstvo za ublažavanje temperature ili bolova, a zatim dovoljno odspavate. Obavezno unosite tečnost i ne naprežite se ako se osećate loše. Ove tegobe će nestati za najviše jedan do četiri dana, zaključuje Keli. Ukoliko potraje duže, obratite se lekaru ili ustanovi u kojoj ste primili vakcinu. U slučaju teškoća sa disanjem ili većeg otoka, trebalo bi da pozovete hitnu pomoć.
(HuffPost-ZTP, foto: NewarkAdvocate)
