U jeku pandemije covida-19, druge respiratorne bolesti bile su gotovo neprimetne. Strepnje od „sindemije“ sezonskog gripa i covida-19 nisu se obistinile, budući da su slučajevi gripa zabeležili najniže stope u istoriji.
Gotovo potpuno odsustvo gripa moglo bi se pripisati pojačanom tempu vakcinacije, kao što je slučaj u SAD-u, međutim distanciranje, pranje ruku i maskiranje verovatno su imali još veću ulogu. Ako su ove mere toliko efikasne protiv gripa, zašto se Sars-Cov-2 i dalje širi?
Faktor razmnožavanja virusa, označen kao „R“, je broj koji izražava razmere širenja, a samim tim i težinu kontrolisanja bolesti. Ovaj broj nam kazuje koliko ljudi će jedna zaražena osoba verovatno zaraziti. Stopa reprodukcije sezonskog gripa obično se kreće između 1,2 i 1,5, dok su početne procene za Sars-Cov-2 bile između 2 i 4. To znači da je u „normalnim“ okolnostima, dakle bez maskiranja, udaljavanja i čestog pranja ruku, Sars-Cov-2 otprilike dvostruko zarazniji od gripa.
Da bismo sprečili širenje epidemije, R moramo spustiti ispod 1. To je mnogo lakše postići u slučaju sezonskog gripa nego Sars-Cov-2. Ukoliko bi distanca i maskiranje prepolovili reproduktivni broj za obe bolesti, Sars-Cov-2 bi nastavio da se širi dok bi grip bio potpuno iskorenjen. To znači da se novi virus lakše prenosi, tj. zaražava više ljudi. Šta čini Sars-Cov-2 težim za kontrolu?
Sars-Cov-2 i grip se šire na slične načine: putem kontaminiranih površina, velikih respiratornih kapljica i manjih respiratornih aerosola. Međutim, intenzitet svakog od vektora razlikuje se kod dva posmatrana virusa. Za grip su glavna briga kontaminirane površine i kapljice. Pranje ruku, maskiranje i distanciranje postižu odlične rezultate u suzbijanju ove bolesti.
S druge strane, Sars-Cov-2 uključuje eksplozivne „super-šireće događaje“, ukazujući na prenos putem aerosola. Nedavna studija potvrđuje da širenje na bazi aerosola objašnjava različite obrasce prenošenja Sars-Cov-2 i gripa. Maskiranje, udaljavanje i pranje ruku i dalje pomažu, ali aerosolno širenje omogućava da Sars-Cov-2 lakše izbegne ove mere. Sars-Cov-2 je novi virus za ljude. Pored niskog unakrsnog imuniteta koji smo stekli inficiranjem drugim koronavirusima, naša tela uglavnom ne mogu da otkriju i suzbiju infekciju Sars-Cov-2.
Grip je drugačiji. Budući da grip cirkuliše svake godine, svi smo iskusili više infekcija od kojih nam je svaka ojačala imunitet na ovu bolest. Ovako stečeni imunitet održava broj reprodukcija na niskom nivou, smanjujući verovatnoću širenja infekcije. Bez ovog imuniteta, reproduktivni faktor gripa verovatno bi bio bliži Sars-Cov-2, kao što se i dogodilo tokom pandemije 1918. godine.
Veb stranice koje prate R vrednosti za Sars-Cov-2 pokazuju nešto izvanredno: osim neznatnih uspona i padova, R je na mnogim lokacijama lebdeo tačno oko 1. To nam pokazuje kako ljudi procenjuju rizik i koriguju svoje ponašanje; kada je broj slučajeva u zajednici visok, verovatno će večerati kod kuće umesto da idu u restoran; kada je broj nizak, možda će rizikovati susret sa prijateljima koji imaju decu sličnog uzrasta.
Slične odluke se donose na opštinskom ili državnom nivou, izdavanjem naloga o karantinu, obustavi rada preduzeća ili obaveznim maskama, sve u skladu sa razmerama širenja zaraze. Ovo zadržava Sars-Cov-2 tačno na granici njegove sposobnosti daljeg širenja.
To znači da će svaki virus koji se širi slabije od Sars-Cov-2 verovatno biti spušten ispod praga reproduktivnog faktora 1. Ako je ovo tačno, možemo očekivati povratak drugih respiratornih infekcija kada Sars-Cov-2 nestane i obustave se epidemijske mere. Upravo to se dogodilo u Australiji: slučajevi dečjeg respiratornog virusa RSV porasli su nakon što su mere ukinute u oktobru. I to se dogodilo prilično izvan uobičajene sezone širenja ovog virusa.
Dobra vest je da su razmere gripa trenutno u padu, ali moramo ostati na oprezu. Budući da sezonski grip ove godine nije zahvatio stanovništvo i ojačao naš imunitet, možemo ga očekivati tokom letnjih meseci. Sledeća zima bi takođe mogla da bude teška zbog manjka imuniteta stečenog ove godine. Vakcinacija će utoliko biti važnija.
(TheConversation-ZTP, foto: UAB)
