Covid se više ne smatra opasnim i to ugrožava primenu mera

Dok su Britanci zvanično na socijalnoj distanci, postoje izveštaji o tajnim zabavama i rejvovima. Pored takvih skupova, građani iz svih sfera društva ignorišu savete o samoizolaciji, nezakonito se druže po kućama i odbijaju da nose maske.

Iako većina Britanaca kaže da poštuje mere socijalne distance, broj onih koji to zaista čine daleko je manji. Ovo ukazuje na dobro poznati fenomen, u javnom zdravstvu definisan kao „raskorak između namera i ponašanja“. Zašto se građani ne ponašaju u skladu sa svojim namerama i kakve su posledice po borbu protiv covida-19?

Na početku pandemije, percepcija rizika bila je dramatična. Ali do kraja oktobra, samo je 1-2% stanovništva Velike Britanije zaista zaraženo virusom. A od tog broja, samo je manji deo imao ozbiljne simptome, što znači da većina građana do danas nije svedočila teškim posledicama covida-19 po nečije zdravlje.

Tako se stekao utisak da retki susreti sa prijateljima ili porodicom ne predstavljaju veliki zdravstveni rizik. Ovakva percepcija niskog rizika verovatno je prevagnula da građani počnu da krše preporučene mere. Postoji nekoliko načina za borbu protiv normalizacije rizika. Recimo, to su procedure iz visoko rizičnih profesija koje se primenjuju radi zaštite radne snage.

Jedna od takvih taktika je redovno obaveštavanje o rizičnim faktorima. Efikasnost ove taktike može se videti u nekoliko zemalja koje su uspešno suzbile širenje bolesti. Vijetnam je imao vrlo mali broj smrtnih slučajeva, delom i zbog svoje komunikacione strategije. Vijetnamska vlada je koristila različite medije, uključujući i pop pesmu, za prenošenje vitalnih informacija. Ovakvim pristupom, građanima se svakodnevno šalje dosledna poruka.

U istraživanjima PR profesionalaca, nemačke i novozelandske strategije takođe su pohvaljene sa aspekta pravovremenosti i tona komunikacije. Iako su ovi faktori ključni za promenu stavova, važno je postaviti bezbednosne protokole oko realnog, a ne očekivanog ponašanja građana. Ljudi se često nalaze u situacijama kada smernice nisu jasne, socijalno okruženje ih podstiče na kršenje procedura ili im nešto odvlači pažnju od pravila.

Vlasti bi trebalo da predvide situacije u kojima će građani odbacivati ili zanemarivati zdravstvene rizike, te da postave smernice za odvraćanje od takvog ponašanja. Singapur je, na primer, svojim građanima dao elektronske tokene za praćenje društvenih kontakata, tako da ne moraju da preuzimaju aplikaciju za smart telefon. Primena nečeg sličnog mogla bi da pomogne Velikoj Britaniji i SAD-u.

Do početka novembra, britanska aplikacija za covid-19 preuzeta je 18,6 miliona puta, ali ako računamo jedan telefon po osobi, to je samo 30% stanovništva Engleske i Velsa. Postoji nekoliko razloga za nepreuzimanje aplikacije, poput nemanja pametnog telefona ili brige zbog sigurnosti podataka. Upotreba tokena za praćenje omogućila je vladi Singapura da zaobiđe ove probleme i tako izbegne potencijalne faktore rizika.

U Eritreji, koja je u vreme pisanja ovog članka imala manje od 500 slučajeva covida-19 (na 6 miliona stanovnika), vlada je shvatila da građani najviše prate društvene mreže i starešine lokalnih zajednica. Zato su ključne informacije o bolesti prenošene preko pojedinaca kojima javnost zaista veruje. Eritrejska vlada i UNICEF su posebnu podršku pružili socijalno ugroženim građanima, koji bi u suprotnom morali da krše zdravstvene mere kako bi preživeli.

Kako se približava sezona praznika, a sa njom i opasnost od masovnijeg kršenja mera, širom sveta bi trebalo primeniti ove strategije koliko god je to moguće. Dosledno obaveštavanje o rizičnim situacijama i smernice prijemčive običnom čoveku donekle će ublažiti posledice preteranog opuštanja.

(TheConversation-ZTP, foto: NewsBytes)

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.