Čini se da su dramatični opšti izbori u Češkoj okončali vladavinu populističkog lidera Andreja Babiša. Babišev pokret ANO (Udruženje nezadovoljnih građana) deo je vladajuće koalicije od 2013, a sam Babiš je premijer od 2017, kada je vodio kampanju protiv korupcije. Međutim, Babiš je oligarh čiji konglomerat Agrofert ima značajne koristi od sredstava Evropske unije i suočava se istragom EU zbog navodnog sukoba interesa.
Nekoliko dana pre izbora, Babiš je imenovan u Pandora papirima koji su ukazali na sumnjive finansijske aktivnosti nekolicine svetskih lidera. Pre toga se činilo da je premijer ojačao svoju kontrolu nad državom. Slično nekim drugim istočnoevropskim oligarsima, Babiš kontroliše dva glavna dnevna lista koji su ga naravno podržali u predizbornoj kampanji. Ugledavši se na Viktora Orbana, autoritarnog vladara Mađarske, Babiš je vodio nacionalističku kampanju, kritikujući Evropsku uniju i upozoravajući na „izbegličke talase“ koji navodno prete Češkoj.
Iako su otkrića iz Pandora papira delimično umanjila njegovu glasačku bazu, Babiševa ANO partija ipak je osvojila 27,34% glasova i 72 mesta u parlamentu. Podrška je u najvećoj meri došla od starijih glasača i siromašnijih regiona severozapadne Češke i severne Moravske. Zapravo, nije sasvim jasno zašto je Babiš izgubio. Neki analitičari tvrde da je njegova lažljiva predizborna propaganda možda bila kontraproduktivna. Možda je bilo pogrešno pozvati Orbana u posetu Babiševoj izbornoj jedinici neposredno pre izbora. Nekim građanima je to pomoglo da shvate da zaista ne žele da se Češka pretvori u Mađarsku.
Ovo je možda mobilisalo mlađe birače koji obično ne izlaze na izbore. U Češkoj postoji sukob generacija i nema puno mlađih glasača koji podržavaju Babiša. Njegovi ekscesi u predizbornoj kampanji verovatno su ih izvukli na birališta. Zbog ovih gubitaka, sledeću češku vladu će činiti dve različite koalicije desnog centra. Koalicija Spolu (Zajedno), koja okuplja tri konzervativne političke stranke, pretekla je ANO sa 27,56% glasova osiguravši 71 mesto u parlamentu. Unutar ove koalicije, iznenađenje je bila snažna podrška Građanskoj demokratskoj stranci, s obzirom na njenu povezanost sa koruptivnom politikom ’90-ih i skandale koji su je srušili dok se Babiš dizao.
Druga koalicija, ona oko Piratske partije i udruženja lokalnih gradonačelnika, deluje liberalnije. Osvojila je 15,43% glasova i 37 poslaničkih mesta. Međutim, ovde su izbori doneli još jedno iznenađenje. Kao pojedinačni entitet, nedavno stvorena liberalna Piratska partija, koju najviše čini obrazovana srednja klasa, doživela je neuspeh. Sa 22 poslanika, koliko je imala pre ovih izbora, sada je pala na samo četiri. Ipak, veliki uspeh gradonačelnika znači da će Pirati, kao koalicioni partner, biti nagrađeni sa dva ministarska mesta. Takođe treba napomenuti da, iako je Piratska partija najliberalnija među pet pobedničkih grupacija, ipak se ne može smatrati istinski levičarskom.
S obzirom na tesnu trku između ANO-a i Spolu-a, Babiš je gajio nadu da će ga populistički predsednik Miloš Zeman ipak imenovati za premijera. Babiš je, tehnički gledano, lider najveće stranke jer je Spolu savez više partija. Ali ako bi Zeman imenovao svog bliskog saveznika Babiša, kako je obećavao uoči izbora, teško da bi premijer dobio poverenje parlamenta. Međutim, dodatni problem je to što se Zeman, inače narušenog zdravlja, srušio kad su stigli rezultati izbora i potom hitno prebačen u bolnicu. Poslat je na intenzivnu negu i sada je kritična i budućnost predsedništva i stranaka koje očekuju njegovu odluku u ovoj tesnoj trci.
Da li se Češka zaista vratila na put liberalizma i zapadnih demokratskih vrednosti? Postoji nekoliko ključnih razloga da sumnjamo u to. Loš rezultat Piratske partije znači da je većina aktera u novom parlamentu na desnoj strani političkog spektra, sa ojačanom pozicijom Građanske demokratske stranke. Ove desničarske partije su u prošlosti nametnule smanjenje socijalne zaštite. S druge strane političkog spektra, češke Socijaldemokrate nisu uspele da prebace cenzus 5%, jer je većina njihovih glasača podržala Babiša. Rezulat toga je da veliki deo izbornog tela neće biti zastupljen u parlamentu.
Populističke i patriotske stranke podržava do 30% čeških glasača. Ukoliko stranke desnog centra, koje će verovatno preuzeti vlast, zanemare ove obespravljene birače, populizam će se vratiti sa osvetom na sledećim opštim izborima.
(TheConversation-ZTP, foto: Petr David Josek)
