Indija, ili preciznije, njen lider Narendra Modi, želi da osvoji svemir. Zato je uspeh najnovije indijske misije na Mesec toliko važan. Samo tri zemlje, SAD, bivši Sovjetski Savez i Kina, imale su uspešno sletanje na površinu Zemljinog satelita. Nijedna zemlja nije uspela da sleti blizu južnog pola Meseca, na taj podmukli i ledeni pejzaž, prekriven tamom. Indija je dugo gajila ambiciju da će biti prva nacija koja će to učiniti, ućutkujući jednom zauvek uvredljive tvrdnje da je nedorasla svemirskoj trci.
Sve oči su bile uprte u Čandrajan-3 (‘Mesečevo vozilo’ na sanskritu i hindiju), otkako je sredinom jula poleteo iz svemirskog centra Satiš Davan. Hiljade posmatrača bodrilo je misiju, mašući nacionalnim zastavama, uz povike „Pobeda majke Indije“, dok se letelica uzdizala ka nebu. „Vije se visoko, uzdižući snove i ambicije svakog Indijca,“ napisao je na Tviteru lider zemlje Narendra Modi. Sletanje na Mesec u jednom komadu nije lak podvig. Ne postoji atmosferski omotač koji bi usporio spuštanje svemirske letelice, što ne ostavlja prostora za grešku. Južni pol je još veći izazov jer je prepun kratera, zbog čega još nijedna letelica nije uspela da tamo uspešno sleti. Poslednji pokušaj Indije iz 2019. godine (Čandrajan-2), završio se rušenjem letelice na površinu Meseca. Pre samo nekoliko dana, ruska letelica Luna-25, prvi pokušaj ljudske posade da sleti na Mesec u skoro 50 godina, takođe je propao nakon nekontrolisanog orbitiranja.
Nakon bezbednog sletanja, Čandrajan-3 će ostati funkcionalan dve nedelje, istražujući seizmičku aktivnost na Mesecu, prateći temperaturne promene i beležeći nivoe radijacije. Naučnici veruju da su polarni krateri ispunjeni ledom ili vodom. U njima se nalaze odgovori na pitanje kako se voda pojavila u našem delu Sunčevog sistema. Mogućnost vodosnabdevanja na Mesecu bila bi istorijska prekretnica. Njeni sastavni delovi, vodonik i kiseonik, mogli bi da se koriste za pravljenje raketnog goriva, kao i za održavanje ljudskog života u nekoj od mogućih kolonija. Retki minerali takođe bi se mogli naći u lunarnim stenama. Mogućnosti su ogromne, ali i potencijali za buduće sukobe oko resursa. Čini se da svedočimo novoj eri svemirskog utrkivanja. Nakon decenija oskudnog interesovanja za Mesec, NASA planira povratak ljudske posade u okviru svog programa Artemis. Kina je sletela na drugu stranu Meseca 2019. godine, a zatim se vratila godinu dana kasnije da sakupi uzorke za naučna istraživanja. Cilj je da tamo pošalje astronaute do kraja ove decenije. Poslednjih godina su Japan i Izrael pokušavali, i to bezuspešno, da spuste svoje letelice na površinu Meseca. Izgleda da svi jure svoj deo plena.
Ova nova svemirska trka nema geopolitički kontekst hladnoratovskog svemirskog rivalstva između Sovjetskog Saveza i Amerike. Ovog puta se manje radi o nacionalnom prestižu, a više o komercijalnoj dobiti. Veliki novac se može zaraditi od svemirskih istraživanja i tehnologije koja donosi komercijalnu korist. Indija želi deo tog tržišta, u oblastima poput satelitskog biznisa i svemirskog turizma. Isto žele i brojne druge zemlje, kao i sve veći broj privatnih preduzeća. Ulje na vatru doliva neizvesnost u vezi sa pravilima i prednostima onoga ko stigne prvi do lunarnih resursa. Sporazum o svemiru, potpisan 1967. godine, propisuje da nijedna nacija ne može da poseduje Mesec. Pravni status mesečevih resursa je pak manje jasan. Dvadeset sedam zemalja, uključujući Ameriku, Britaniju i Indiju, potpisnice su Artemidinog sporazuma, sa ciljem da se garantuje održivo i mirno istraživanje Meseca i svemira. Kina i Rusija nisu potpisnice, što pobuđuje sumnje u njihove namere.
Rusija više nije svemirska sila kakva je bila u sovjetsko doba i Amerikanci sada vide Kinu kao svog glavnog rivala. Sticajem okolnosti, Indija deli američke strepnje naspram ciljeva i ambicija Kine, kako u svemiru, tako i u zemaljskim poslovima. Narendra Modi nikada nije prikrivao želju da Indija postane svemirska supersila. On će se hvaliti idejom da Indija konačno napreduje u svojim pokušajima da dostigne svemirske programe drugih nacija, podupirući time tvrdnju da je ovo vek Indije. Mnogo toga zavisi od uspeha Čandrajana-3.
(TheSpectator-ZTP, foto: R. Satish Babu/AFP/Getty)
