Bugarska: Da li će višemesečni protesti uzdrmati moćnu oligarhiju?

Trener karatea, vatrogasac, telohranitelj, šef ministarstva unutrašnjih poslova i višestruki premijer. Bojko Borisov je imao raznovrsnu karijeru, i ako demonstranti na ulicama bugarskih gradova isteraju svoje, uskoro će po treći put napustiti kabinet.

Robusni, ratoborni političar optužen je da upravlja sistemom koji je zarobila grupa oligarha i korumpiranih političara. Demonstranti kažu da bi ovakva situacija trebalo da postidi Evropsku uniju, koja Bugarskoj kao zemlji članici svake godine obezbeđuje milijarde evra razvojnih fondova.

Borisovu je ovo treći premijerski mandat od 2009. godine; kumulativno, on je na funkciji skoro čitavu deceniju. Kao vešt političar, svestan je da su njegovi politički protivnici slabi i podeljeni. Takođe ima podršku svojih saveznika iz evropskih partija desnog centra, kao i bazu lojalnih pristalica. Hoće li aktuelni protesti, koji okupljaju desetine hiljada građana, doneti dugo očekivanu promenu?

„Izgleda da se u Bugarskoj, u demokratskom smislu, dogodio vrlo značajan pomak. Gotovo čitav politički pejzaž se dramatično menja“, kaže Hristo Ivanov, lider opozicione partije Da, Bugarska!. „Ovo je spektakularan trenutak.“

Upravo je Ivanov, bivši ministar pravde u vladi Borisova, pokrenuo najnoviju rundu protesta. Prošlog meseca snimio je sebe kako plovi ka javnoj plaži na obali Crnog mora, blizu raskošne vile Ahmeda Dogana, kontroverznog političara i biznismena. Kada se iskrcao, obezbeđenje ga je sprovelo natrag i gurnulo u vodu.

Nekoliko dana kasnije, predsednik Rumen Radev, kojeg podržava opoziciona Bugarska socijalistička partija, otkrio je da su pripadnici obezbeđenja radnici državne bezbednosti i upozorio da Dogan ne bi trebalo da ima takvu zaštitu. Sledećeg dana, sudski istražitelji su pretresli kancelarije Radeva u Sofiji.

Ovi incidenti su bili posebno zapaljivi zbog onoga što Dogan predstavlja u bugarskoj politici. On je bivši lider i počasni predsednik Pokreta za prava i slobode (DPS), stranke manjinskih Turaka i muslimana. Dogana i njegovu stranku mnogi Bugari doživljavaju izuzetno negativno zbog dugogodišnjih optužbi za korupciju i zloupotrebu vlasti.

Ivanov je rekao da je Doganova nezakonita privatizacija javne plaže „pokazala strukturnu slabost u bugarskom političkom sistemu.“ Takođe tvrdi da postoji nezvanična koalicija između DPS-a i Borisovljeve GERB partije. Nikolaj Stajkov, istraživački novinar i antikorupcijski aktivista, opisuje Doganov primorski posed kao „spomenik korupciji i simbol gaženja zakona“.

Druga meta protesta je bugarski državni tužilac Ivan Gešev, koji je organizovao prepad na predsedničke kancelarije i koji godinama zatvara oči pred krupnim malverzacijama, dok progoni kritičare vlade. Novinar Stajkov je dobio pretnje smrću zbog istraživanja navodne korupcije u tužilaštvu.

Kada su 2013. godine izbili protesti protiv vlade predvođene Socijalističkom partijom, Stajkov kaže da su demonstranti tražili da se otkriju moćne figure koje stoje iza državne administracije. Ali današnji demonstranti imaju jasnije mete, uključujući Borisova, Geševa i Dogana. Sadašnji protest je i ideološki raznovrsniji, jer zajedno marširaju levičari, nacionalisti i bugarska omladina.

„Protesti su sada ustaljena karakteristika bugarske politike“, kaže Dimitar Bečev, politikolog sa Univerziteta Severne Karoline. „Sadašnji nalet energije dokazuje da građanisti iz Sofije mogu da pronađu zajednički cilj sa drugim političkim grupacijama. To je vrlo značajno.”

U svoju odbranu, Borisov i Gešev su pokušali da prikažu proteste kao revolt protiv Socijalističke partije, koja ima svojih problema sa korupcijom. Ironično je da Borisov svoj trenutni mandat osvojio upravo na antikorupcijskoj retorici, iznoseći ozbiljne kritike na račun Doganove uloge u bugarskoj politici. Borisov se predstavio kao sposobni lider koji je pokrenuo velike građevinske i infrastrukturne projekte. Takođe, nakon više od decenije posrtanja, Bugarska je poslednjih meseci preduzela konkretne korake ka pridruživanju evrozoni.

S druge strane, Doganove pristalice vide DPS kao garanta prava turske manjine u zemlji koja nije lišena islamofobije i antiturskih osećanja. Naime, Bugarska je provela 500 godina pod Otomanskom vlašću, i period do kraja 19. veka Bugari često opisuju kao „ropstvo“. U poznoj komunističkoj eri, koja je trajala do 1990. godine, Turci i drugi muslimani bili su izloženi progonu i etničkom čišćenju. Tada se DPS postavila kao moćan posrednik u međuetničkim odnosima, a Bugarska je izbegla etničke sukobe koji su zadesili bivšu Jugoslaviju.

U nedavnim izjavama, Borisov je pominjao mogućnost ostavke na mesto premijera, što bi moglo navesti Radeva da formira tehničku vladu do sledećih izbora, zakazanih za mart 2021; u suprotnom bi premijersko mesto mogao da preuzme neko od Bojkovih saveznika. Treća opcija su vanredni izbori, što bi takođe odgovaralo vladajućoj koaliciji.

Prema anketama, GERB je i dalje najpopularnija stranka; tik iza nje stoji nedavno osnovana partija Slavi Trifonova, TV voditelja i folk pevača sa upitnim zdravljem i nedefinisanom političkom platformom. Socijalisti su inače nepopularni i usred unutarnjih borbi za prevlast. Demokratska Bugarska (DB), je opozioconi blok koji tek treba da stekne podršku izvan većih gradova.

Međutim, desničarski koalicioni partneri Borisova (Ujedinjene patriote), insistirali su da vlada potraje pun mandat do marta 2021. Postoje pritisci da vlada progura kontroverzni Balkanski tok, ogranak ruskog projekta Turski tok, koji bi ruski gas doveo u Bugarsku, Srbiju i Mađarsku. Vlast takođe očekuje da će dobiti finansiranje od EU, u okviru svog nedavno odobrenog budžeta.

Za sada, Borisov uživa snažnu podršku svojih evropskih saveznika. Položaj Bugarske na crnomorskoj obali i granici sa Turskom daje joj veliki strateški značaj, posebno tokom nedavnih izbegličkih kriza, a Borisov inače održava bliske kontakte sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel. Njena Hrišćansko-demokratska unija i GERB pripadaju istoj političkoj grupaciji u Evropskom parlamentu (EPP). Merkel i drugi evropski lideri smatraju GERB manjim od dva zla, s obzirom na istorijski srdačne odnose Socijalističke partije sa Rusijom.

Trenutna strategija vlade je da prebrodi avgust mesec, kada većina Bugara ide na odmor, nadajući se da će protesti presušiti. U međuvremenu, Borisov je kupio vreme predlažući izmene ustava, za koje bi bila potrebna posebna skupština i dvotrećinska većina. Stajkov tvrdi da su protesti organizovaniji i motivisaniji nego ranije, ali pitanje je koliko će se održati, posebno usled pandemije Covida-19.

(WPR-ZTP, foto: Valentina Petrova/AP)

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.