Britanski novinar: Mit o pakistanskoj Interno-obaveštajnoj agenciji

„Neprijavljene smrti, napadi, bombaši samoubice, ciljana ubistva,“ kaže autor Adrijan Levi, predstavljaju ogromnu, skrivenu cenu operacija koju snosi pakistanska Interna obaveštajna služba (ISI) na lokalnom nivou. Levi, istraživački novinar i koautor bestselera Izgnanstvo: Potresna insajderska priča o Osami bin Ladenu, Al-Kaida u begu, Špijunske priče: Pogled u tajnoviti svet RAW-a i ISI-a, i nedavne Večni zatvorenik: Svedočanstvo o najkontroverznijem tajnom program CIA-e, imao je ekskluzivni pristup ISI-u na terenu i uvid u njene operacije.

U razgovoru sa Kamalom Alamom, višim saradnikom Centra za južnu Aziju Atlantskog saveta, Levi razmatra duboke istorijske veze između ISI-a i američke CIA-e, napominjući da ovaj odnos uključuje mnoge kritične istorijske tačke. On povlači razliku između javne debate i privatnog delanja, pokazujući da bez obzira na odnose ISI sa indijskim Odsekom za istraživanje i analizu (RAW) ili CIA, nezvanični kontakti između agencija se nastavljaju bez obzira na aktuelnu političku retoriku.

Mit o ISI-u, tvrdi Levi, potiče iz 1980-ih, posebno 1982. kada su Sjedinjene Države pokrenule tajni rat u Avganistanu „kao stožeru protiv urušenog Sovjetskog Saveza“. Pakistan i ISI su bili polazna stanica za američki „tajni rat“, što je ISI-u približilo praktične veštine iz tajne i asimetrične borbe, zatim mogućnost transporta robe bilo gde u svetu i mogućnost prikupljanja tajnih fondova ne samo iz Zaliva već i sa crnog tržišta. Levi tvrdi da je deo mita o ISI-u ipak zasnovan na činjenicama jer je služba ovladala ovim veštinama tokom 1980-ih. Međutim, što se više govorilo o ISI-u i tajnom ratu, taj mit je postajao sve veći i živopisniji.

Bez obzira javne razmirice, prema Leviju, bilo je mnogo neformalnih pokušaja razumevanja i saradnje između ISI i RAW, naročito između 2004. i 2007, kada su dve službe bile nadomak dogovora pod pakistanskim generalom i eks-predsednikom Pervezom Mušarafom. Iako tenzije i danas eskaliraju, ovi privatni razgovori se nastavljaju. Kada je reč o budućnost tih pozadinskih kanala, Levi dodaje: „Mi smo u periodu izražene tajnovitosti i stvari su danas manje jasne nego što bile godinama unazad.” Levi tvrdi da se ključni period profesionalizacije ISI-a odvijao pod generalom Ehsanom ul Hakom i general-potpukovnikom Faizom Hamidom koji su sproveli strukturne reforme, čineći službu organizaciono čvršćom po modelu vojne discipline i lanca komandovanja. Ehsan ul Hak je postavio temelje i strategije koje se i dalje primenjuju kroz dokumente poput „Kajani doktrine“.

Faiz Hamid je nadgledao i upravljao najsitnijim detaljima. Najveće dostignuće bila je njegova saradnja sa Sjedinjenim Državama preko CIA-e, kao i sa bivšim specijalnim izaslanikom SAD-a za Avganistan Zalmajem Halilzadom, radi okončanja dvadesetogodišnjeg rata u Avganistanu. Hamid je nastavio Hakov i Kajanijev rad. ISI i CIA imaju duboke veze koje se bitno razlikuju od odnosa civilnih lidera njihovih zemalja. Između 2001. i 2007, Levi primećuje da je „praktično svaka visokoprofilna meta u Pakistanu bila uhvaćena po nalogu ili kroz zajedničku obaveštajnu operaciju CIA-e, ISI-a i drugih“.

Treba praviti razliku između zvanične retorike političara i privatnih aktivnosti koje preduzimaju države. Odnos između CIA i ISI je „trajna struktura“ koja nastavlja da postoji „ispod države“. Iako je bivši američki predsednik Tramp javno zatražio da se prekinu veze sa Pakistanom, tajni pregovori o Avganistanu između CIA i ISI su nastavljeni. Iako je, prema Leviju, ovo „nešto o čemu ISI treba da odluči“, jedan od ključnih sektora na koje se ISI fokusirao jeste Radna grupa za finansijsku akciju, koja i dalje ima ogroman uticaj na privredu i finansije Pakistana.

Još jedna važna oblast je uloga Pakistana u međunarodnom poretku. Regija kojom je „ranije potpuno dominirala Indija“, prema Leviju, poprimila je atmosferu rivalstva i „premoći“ u međunarodnom prostoru. U istom nastojanju, Levi dodaje da ISI prepoznaje važnost meke moći, posebno jer je to oblast kojom je Indija ovladala. Hendlovanje Kine zahteva veštinu ISI-a, kaže Levi, jer dok Kina donosi ogromne infrastrukturne koristi, balansiranje želja SAD-a, Turske i Zaliva u odnosu na Peking je izuzetno teško, ali neophodno u današnjem multipolarnom svetu.

(AtlanticCouncil-ZTP, foto: The Pakistan Daily/Twitter)

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.