Britanija okuplja špijune i vojnike u novu sajber jedinicu

Šef američke sajber komande Pol Nakasone je general sa četiri zvezdice čije su grudi okićene medaljama. Komandant britanske Nacionalne sajber jedinice (NCF) je čovek srednjih godina sa naočarima i bež sakoom, veteran signalno-obaveštajne službe (GCHQ), čije ime vlada čuva u tajnosti. Njegova agencija, zadužena za ofanzivne sajber operacije, smatra se ključnom za opsežnu reviziju britanskih vojnih kapaciteta.

19. novembra, premijer Boris Džonson je najavio najveće investicije u odbranu još od vremena Margaret Tačer. Dodatnih 8,7 milijardi dolara dolazi nakon decenije rezanja vojnog budžeta; Britanija je sada drugi vojni potrošač u NATO-u, odmah iza Amerike, i najveći u Evropi, sa godišnjim budžetom od 62,5 milijarde dolara. Akcenat je na morima i nebu, uz najavu novog nosača aviona u Indo-Pacifiku i svemirske komande koja će odgovarati na pretnje satelitima.

Međutim, centralna tema je tehnologija. Britanija će osnovati novu agenciju za veštačku inteligenciju (AI), uložiće više u dronove i lasere, te pojačati informatičke kapacitete. Utoliko je jasnija premijerova odluka da prizna postojanje NCF-a, koja je počela sa radom od proleća. Jedinica po prvi put objedinjuje GCHQ, Ministarstvo odbrane, MI6 i Vojno-tehničku laboratoriju (DSTL). Trenutno broji par stotina ljudi, sa ciljem da se u narednoj deceniji poveća na 3.000 zaposlenih. Oglasi za poslove već su postavljeni na internet.

Svrha NCF-a nije da prikuplja informacije (GCHQ to radi od osnivanja), već da aktivno deluje. To znači presecanje komunikacija terorističkih grupa ili ometanje neprijateljske protivvazdušne odbrane, ali i jednostavne stvari poput širenja dezinformacija. Ofanzivna sajber aktivnost je sve češća praksa, mada većina zemalja o tome ne govori. Britanija je prekinula tišinu 2013., kada je Filip Hemond, tadašnji ministar odbrane, rekao da Britanija gradi kapacitete za sajber napade. Britanija je 2017. priznala da je „rutinski“ vršila sajber udare na Islamsku državu.

Međutim, ove kampanje su imale i sekundarnu svrhu. Bila je to diskretna demonstracija sile usmerena ka većim neprijateljima. Britanski zvaničnici su oprezni kada govore o operacijama protiv Rusije ili Kine. Ali „to što ih ne vidite, ne znači da ih nema“, rekao je u oktobru Mark Sedvil, bivši savetnik za nacionalnu bezbednost. U tome i jeste njihova privlačnost. „Političari vole sajber ofanzive iz istog razloga iz kojeg vole specijalne jedinice i obaveštajne operacije,” kaže bivši britanski zvaničnik, bliski saradnik dva premijera. „One su prikrivene, mogu se fleksibilno izvršiti, ne moraju se otkrivati javnosti ili pravdati u parlamentu.“

Unutrašnjost GCHQ-a (foto: SkyNews)

Neke sajber operacije uključuju dramatične napade koji doslovno uništavaju fizičku opremu, ali većina je ipak diskretnija. Izgleda da će NCF više vremena provoditi baveći se suzbijanjem pedofilije i prevare nego remećenjem ruske električne mreže. Neobično je što kombinacija vojnika i civila treba da sprovodi sve operacije, od kriminala do klasičnog rata. NCF „nema pandan nigde na svetu“, primećuje Markus Vilet, bivši zamenik direktora GCHQ-a.

No, ako je NCF postavio svoje tehnološke temelje, intelektualna nadgradnja još uvek traje. Kiran Martin, bivši šef vojnog krila GCHQ-a, upozorava: „U svom operativnom iskustvu nisam video dokaze da zapadni sajber kapaciteti ili naša spremnost da ih koristimo odvraćaju napadače.“ Sa ovom ocenom slaže se i bivši direktor MI6. „Realnost je da se civilna upotreba ofanzivnog sajbera jako preuveličava.“ Van ratnog stanja, kaže on, takve operacije „uvek će biti kratkog daha, mada povremeno korisne za slanje poruka“.

Kiran Martin izražava još jednu brigu: zapadni sajber kapaciteti bi mogli da budu napadnuti, sa strašnim posledicama po civilnu digitalnu infrastrukturu. „Retko ko može ukrasti nuklearno oružje, ili slučajno izgubiti balističku raketu… ali, sve to ne važi za sajber kapacitete.“ GCHQ kaže da su njegove operacije „odgovorne, ciljane i proporcionalne, za razliku od onih koje sprovode naši protivnici“. Iako će NCF biti pod strogim nadzorom parlamentarnog odbora za bezbednost, Martin poziva na oprez. „Naoružavanjem interneta dovodimo sebe u opasnost,“ tvrdi bivši obaveštajac.

(TheEconomist-ZTP)

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.