Norveški rezervoari snabdevaće britanske domove nakon što je uključen najduži podvodni kabl na svetu. Cilj je podrška obnovljivim izvorima energije, ali i dopuna ograničenih zaliha struje tokom nastupajuće zime. Ovaj severnomorski link, dugačak 724 kilometra, jedan je od šest kablova u rastućoj mreži interkonektora između Britanije i njenih evropskih suseda. Osim trgovine energijom, postoji potreba za održavanjem mreža koje se sve više oslanjaju na promenjivu snagu vetra, sunca i vode.
Prvi put testiran u junu, bakarni kabl na dnu Severnog mora radiće sa pola snage naredna tri meseca pre nego što dostigne svoj pun kapacitet od 1400 megavata, dovoljan za napajanje 1,4 miliona domova. Očekuje se da će struja u početku uglavnom stizati iz Norveške, koja gotovo svu električnu energiju proizvodi iz hidroelektrana, do Britanije, gde su cene električne energije znatno veće. Kabl bi se eventualno mogao koristiti za izvoz električne energije iz morskih vetrogeneratora ka hidroelektričnim skladištima u Norveškoj.
Početak komercijalnih poslova pomoći će Britaniji u snabdevanju električnom energijom ove zime, nakon što je polovinom septembra požar ugrozio prenos energije preko zasebnog linka sa Francuskom. „Novi aranžman je stigao u pravo vreme,“ kaže energetski analitičar Tom Edvards. Međutim, on kaže da novi kabl neće bitnije uticati na visoke veleprodajne cene el. energije sa kojima se Britanija suočava zbog visokih cena gasa.
Interkonektor je zajednička investicija britanske Nacionalne mreže i norveškog Statnett-a, i pravi inženjerski podvig koji je zahtevao prokopavanje tunela dugog 2,3 kilometra kroz planinu. Ali to nije jedini projekat. Novi tunel pod Lamanšem biće uključen početkom 2022, zatim jedan prema Danskoj 2023, i jedan prema Nemačkoj 2024. Za sada je Britanija neto uvoznik, jer skoro desetinu svojih zaliha električne energije dobija iz kablova. Ali brzi razvoj vetroparkova na moru i smanjivanje cene električne energije u odnosu na susede znači da će zemlja postati neto izvoznik do 2025.
„Vetar je naš najveći resurs, južna Evropa ima najviše sunca, dok je Norveška najbolje mesto za hidroenergiju,“ kaže Edvards o umnožavanju interkonektora. „Što smo više povezani, lakše ćemo razmenjivati energiju i više doprineti ekološkim ciljevima. Nadamo se da je to dobitna kombinacija za sve ako dobro isplaniramo.“
(NewScientist-ZTP)
