Velika Britanija će nastojati da finansijske kompanije londonskog Sitija budu izuzete iz globalne poreske reforme koja je dogovorena između ministara finansija G7 prošlog vikenda. Prema verziji reforme koju je izneo američki predsednik Bajden, planira se preraspodela profita 100 najvećih svetskih preduzeća, uključujući tehnološke gigante poput Gugla, Amazona i Fejsbuka. Britanski ministar Riši Sunak pribojava se da će reforma zahvatiti londonske banke koje „svoj porez pošteno plaćaju”.
Bajdenov predlog bi mogao da destimuliše banke koje većinu svojih operacija vode iz Londona, što bi pogoršalo posledice Bregzita i dalje premeštanje finansijske trgovine u Amsterdam. Nejasno je da li bi svi oblici finansijskih usluga, od banaka i osiguranja do investicionih i hedž fondova, trebalo da budu izuzeti iz procesa o kojem će se tek pregovarati. Sunak je poreski sporazum označio kao „istorijski“, nakon što su ga ministri finansija G7 prihvatili u subotu, dodajući da će „multinacionalni tehnološki giganti sada biti primorani da plaćaju porez u Velikoj Britaniji“.
Međutim, ključne tačke sporazuma tek treba da prihvati šira grupa zemalja (G20), uključujući Kinu, Indiju i Brazil, na sastancima u Veneciji sledećeg meseca. Zatim će o reformi pregovarati 139 zemalja pod nadzorom Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), sa ciljem da se konačni sporazum postigne do oktobra. Trenutni tekst sporazuma počiva na dva stuba; prvi omogućava oporezivanje profita ostvarenog na lokalnom tržištu, dok drugi propisuje minimalnu globalnu stopu poreza na dobit. Globalni minimum bi iznosio 15% i firme bi ga plaćale u matičnim državama.
Izvor blizak pregovorima G7 kaže da Britanija i neke članice EU traže da se finansijske usluge izuzmu iz prvog modula, zauzvrat nudeći SAD-u podršku za drugi. „Evropljani ne žele da uvuku previše kompanija u ovo, uglavnom ih zanimaju američki tehno giganti,“ dodao je izvor. Nacrt sporazuma, koji je OECD objavio u oktobru, predviđao je izuzeće iz prvog modula za bankarski sektor, osiguravajuće kompanije, investicione fondove, kao i rudarske, naftne i gasne kompanije. Nacrtom jesu obuhvaćene digitalne firme i sektor usluga.
Prema dokumentu, od finansijskih usluga se obično traži da imaju „odgovarajuće entitete“ u svakoj tržišnoj jurisdikciji, što znači da se njihova dobit uglavnom oporezuje na određenom lokalnom tržištu. Međutim, Vašington je u aprilu predstavio nacrt kojim se ukidaju ova izuzeća, sa ciljem da poštedi velike tehnološke firme koje se mahom nalaze na američkim obalama. Reč je o izuzećima za finansijske usluge i ekstraktivne kompanije koje su tražili ministri finansija Britanije i EU.
Nekolicina londonskih banaka često posluje sa inostranstvom. Najveća među njima, HSBC, više od polovine svojih prihoda ostvaruje u Kini, dok Standard Chartered uglavnom posluje u Aziji i Africi. Većina banaka sa sedištem u Londonu ima strano vlasništvo i moguće je da će neke od najvećih američkih firmi takođe biti zahvaćene novim porezom.
Tokom pregovora, Vašington je insistirao da sve države, uključujući Britaniju, ukinu porez na digitalne usluge koji je uveden kao privremena mera dok se ne postigne dogovor o globalnom porezu. Istraživanje grupe TaxWatch pokazuje da bi Britanija izgubila najmanje 230 miliona funti ukidanjem privremenih taksi u korist prvog stuba sporazuma. Međutim, državni trezor će prihodovati mnogo više od primene drugog stuba, tj. globalnog minimalnog poreza. Institut za istraživanje javnih politika procenjuje da oko 7 milijardi funti dodatnog godišnjeg prihoda daleko prevazilazi moguće gubitke zbog primene prvog stuba.
Portparol ministarstva finansija rekao je da će se o detaljima razgovarati na sastanku G20 u julu. „Istorijski sporazum, koji su podržali ministri finansija G7, reformiše globalni poreski sistem kako bi se on prilagodio globalnom digitalnom dobu, propisujući jednake uslove za sve vrste kompanija. Sporazum garantuje da će sistem biti pravedan, da će prave kompanije plaćati pravi porez na pravim mestima,“ dodao je sagovornik.
(TheGuardian-ZTP)
