Bivši agent KGB-a: Rusi su decenijama pripremali Trampa

Bivši radnik KGB-a tvrdi je da je Rusija oblikovala Donalda Trampa više od 40 godina, dodavši da se u Moskvi slavilo nakon što je Tramp prihvatio i počeo da zastupa antizapadne ideje i propagandu.

Jurij Švec je za Sovjete radio u Vašingtonu 80-ih godina, a sada živi u Virdžiniji nakon što se 1993. godine trajno preselio u SAD i postao državljanin. Danas radi kao istražitelj korporativne bezbednosti, a prethodno je bio partner Aleksandra Litvinjenka, bivšeg oficira FSB-a koji je ubijen u Londonu 2006. godine.

Govoreći za The Guardian, Švec je rekao: „Ljudi su regrutovani još dok su bili studenti, pre nego što su dospeli na važne funkcije, a tako nešto se dešavalo i sa Trampom“.

Švec je formalno radio kao dopisnik ruske državne novinske agencije TACC. Ovaj 67-godišnjak je jedan od saradnika na knjizi Krega Angera American Kompromat, u kojoj se tvrdi da su Rusi pripremali Trampa još od 1977., kada se oženio prvom suprugom, čehoslovačkim modelom Ivanom Zelnickovom.

Kada je tri godine kasnije Tramp kupio i preuredio Grand Hyatt New York Hotel, kupio je 200 televizora od sovjetskog imigranta Semjona Kislina, suvlasnika Joy-Lud tehničke firme na Petoj aveniji, koju je kontrolisao KGB. Švec kaže da je Kislin bio „agent hvatač“, sa zadatkom da nađe potencijalnu vezu koju bi Sovjeti mogli obrađivati, a mladog Trampa je video kao moguću metu. Kako je Gardijan preneo, Kislin poriče da je imao bilo kakve veze sa KGB-om.

Agenti KGB-a su se dodvoravali Trampu, punili mu glavu pričama i predlagali mu da se politički angažuje kada je prvi put posetio Moskvu 1987. godine, kaže Švec.

Bivši major KGB-a kaže da je to bilo planirano šarmiranje. „Prikupili su mnogo podataka o njegovoj ličnosti, tako da su znali kakav je privatno. Procenili su da je intelektualno i psihološki izuzetno ranjiv i podložan laskanju. Glumili su da su impresionirani njegovom ličnošću i da je on tip ličnosti kakav bi jednog dana trebalo da bude predsednik SAD-a, te da ljudi poput njega mogu da promene svet. Hranili su ga takozvanim aktivnim frazama i to je uspelo. Tada je to bilo veliko dostignuće KGB-a.”

Po povratku u SAD, Tramp je počeo da planira kandidaturu za republikansku predsedničku nominaciju 1988. godine. U tri velike novine objavio je otvoreno pismo američkom narodu u kojem je izneo neke od ideja koje su postale aktuelne decenijama kasnije kada je konačno stupio na funkciju.

Izveštaj Associated Pressa iz 1987. godine navodi da je naslov pisma glasio: „Nema ničeg u američkoj spoljnoj odbrambenoj politici što malo hrabrosti ne može da ispravi.″

„Decenijama su Japan i druge države iskorišćavale SAD,“ navodi se u pismu. Naglašavan je i skepticizam prema NATO-u, što je Tramp takođe radio dok je boravio u Beloj kući. U pismu je takođe rečeno da bi „Amerika trebalo da prestane da plaća odbranu zemalja koje sebi ne mogu da priušte da se brane“, što je još jedan od stavova koje je Tramp potencirao kao predsednik.

„Bilo je bez presedana… Ništa slično nisam čuo jer je to jednostavno bilo blesavo. Bilo je teško poverovati da će neko zaista zastupati takve stavove i da će impresionirati ozbiljne ljude na Zapadu, ali upravo to se dogodilo i konačno je taj čovek postao predsednik,“ priseća se Švec.

Anger, autor knjige, kaže da je Tramp bio Sovjetski pulen. „Nije to bio precizan i razrađen plan da taj čovek 40 godina kasnije postane predsednik. U vreme kada je sve počelo, oko 1980. godine, Rusi su masovno regrutovali ljude i jurili na desetine kandidata. Tramp je bio savršena meta iz više razloga. Njegova sujeta i narcizam učinili su ga najboljim regrutom. Oblikovali su ga tokom perioda od 40 godina, sve do izbora 2016.”

(Independent-ZTP)

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.