Bajdenov kandidat za direktora CIA-e fokusiran na Iran

Američki predsednici su instruisali direktore CIA-e da destabilizuju režime, love teroriste i kradu tajne protivnika. Međutim, jedna od često potcenjenih aktivnosti američkih špijunskih šefova bilo je delovanje kroz tajne kanale ili tihu diplomatiju.

Ovo je najzanimljiviji aspekat odluke predsednika Bajdena da vođenje CIA-e dodeli Vilijemu Bernsu. Kao jedan od najcenjenijih diplomata svoje generacije (svaki živi državni sekretar mu je čestitao prilikom penzionisanja 2014. godine), Berns će po svemu sudeći biti prvi diplomata na čelu CIA-e.

Ovo će biti posebno važno kada je reč o Iranu. Bajden je rekao da će se vratiti nuklearnom sporazumu iz 2015. godine, ukoliko Iranci budu poštovali ograničenja u obogaćivanju uranijuma. Berns je prilično vešt u onoj vrsti tihe diplomatije kakva bi bila neophodna za obnovu iranskih pregovora.

Berns je 2012. godine vodio prve tajne pregovore sa iranskim zvaničnicima preko kancelarije pokojnog sultana Kabusa iz Omana; tada je sklopljen privremeni nuklearni sporazum iz 2013. koji je prethodio onom finalnom iz 2015. Jedna od specifičnosti takve diplomatije je što sadržaj razgovora sa Iranom nikada nije došao do štampe, pa čak ni do saveznika.

U svojim memoarima Berns opisuje kako su on i Džejk Salivan (Bajdenov kandidat za savetnika za nacionalnu bezbednost) leteli bez putničkih isprava do Omana, i kako su se vozili hotelskim liftovima za poslugu da bi izbegli pažnju novinara i drugih diplomata. Tajnost ovih razgovora bila je neophodna ne samo zbog mogućih trvenja u Vašingtonu, već i zbog slanja signala Irancima.

Bernsovi iranski sagovornici odmah su upozorili da će iranska strana odustati ako se ikad otkrije sadržaj razgovora. Kada su američki zvaničnici napokon obavestili svoje saveznike, većina je uz negodovanje pokazala i razumevanje. Izuzetak je bio izraelski premijer Benjamin Netanjahu. Berns u svojim memoarima piše da su Izraelci verovatno znali za razgovore preko svoje obaveštajne službe. Ipak, Netanjahu je „naše pozadinske aktivnosti doživeo kao izdaju“, pisao je Berns.

Ovo ukazuje na posebnu dimenziju Bernsovog angažovanja: oslonac na izraelsku sabotažu unutar Irana. Tokom Trampovog mandata, CIA i njen izraelski partner Mosad imali su blisku saradnju. Nedavne izraelske operacije u Iranu obuhvatile su likvidaciju naučnika zaduženog za program nuklearnog naoružanja, kao i visokog oficira Al Kaide. Izraelci su 2018. sproveli uspešan pretres tajnog skladišta u kojem su bila dokumenta o iranskom nuklearnom oružju. Ako Bajden bude računao na ove informacije, Berns će mu trebati kao diplomatski posrednik sa Izraelom.

Međutim, bolji pristup bio bi tretiranje izraelskih obaveštajnih kapaciteta u Iranu kao štita, ako nuklearna diplomatija ne uspe. Hakerski napadi, industrijska sabotaža i atentati neće poništiti iransko poznavanje nuklearne fizike potrebno za konstruisanje oružja, ali takva taktika mogla bi da odloži njegovu borbenu gotovost. Kao direktor CIA-e, Berns će imati najbolju poziciju u američkoj vladi da Bajdena savetuje po ovom delikatnom pitanju.

(Bloomberg-ZTP, foto: Getty)

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.