Gugl je zapretio da će povući svoj pretraživač iz Australije ako predloženi zakon stupi na snagu i primora kompaniju da lokalnim medijima plaća za njihov sadržaj.
„Ako bi ova verzija zakona stupila na snagu, ne bismo imali drugog izbora osim da Gugl pretragu uskratimo australijskim korisnicima,“ izjavila je Mel Silva, potpredsednica Gugla za Australiju i Novi Zeland, obraćajući se Zakonodavnom odboru Senata za ekonomiju.
„Nakon detaljnog razmatranja predloženog zakona, imajući u vidu naše finansijske i operativne rizike, zaključili smo da bismo morali da obustavimo našu uslugu u Australiji,“ rekla je Silva za The Sidney Morning Herald.
Kompanija, koja mesecima lobira protiv novog zakona, tvrdi da Australija pokušava da naplati i prikazivanje linkova i fragmenata vesti u Gugl pretrazi, ne samo članke objavljene na Google News-u, rekavši da bi „to bio presedan u našem poslovanju i digitalnoj ekonomiji”, te da nije kompatibilno sa načinom rada pretraživača.
Australijski premijer Skot Morison je ubrzo uzvratio, rekavši „Ne odgovaramo na pretnje“, preneo je AP. „Australija donosi pravila za stvari koje možete sprovoditi u Australiji. To se radi u našem parlamentu. To radi naša vlada. I tako stvari funkcionišu ovde u Australiji.“
Gugl ima nekoliko uticajnih saveznika koji ga podržavaju. Ser Tim Berners-Li, tvorac svetske mreže, rekao je da se „predviđenim zakonom krši osnovni princip mreže, jer se zahteva naplata linkova između određenih sadržaja na mreži“. Vint Serf, još jedan od pionira interneta koji je sudelovao u stvaranju TCP/IP protokola, izneo je slična razmišljanja, mada valja napomenuti da trenutno radi za Gugl kao njegov glavni promoter.
Australijska Komisija za konkurenciju i potrošače (ACCC), koja je napisala zakon, u avgustu je izjavila da zakon ne bi trebalo da utiče na Guglovo poslovanje: „Gugl neće biti dužan da Australijancima naplaćuje korišćenje njegovih besplatnih usluga poput Google Search i YouTube, osim ako tako ne odluči.“
Jasno je da se kompanija ne slaže. Kao što je Gugl objasnio u integralnoj izjavi Silve i pratećem tekstu, radije bi izdavačima zasebno platio njihove sadržaje u Google News-u. (Kompanija je još u junu najavila program plaćanja izdavačima u Australiji, Nemačkoj i Brazilu.)
Izgleda da Australija nije mislila da je to dovoljno. ACCC smatra da se predloženim zakonom rešava „značajna neravnoteža pregovaračke moći između australijskih novinskih preduzeća i Gugla i Fejsbuka“. Kako je The Verge pisao još u avgustu:
„Australijski zakon o medijskom pregovaranju, koji je trenutno u nacrtu i cilja Fejsbuk i Gugl, naslanja se na istragu iz 2019. godine koja je utvrdila da tehnološki gigant uzima nesrazmerno veliki deo prihoda od internet oglašavanja, iako veći deo njegovog sadržaja potiče od novinskih preduzeća. Od tada je pandemija teško pogodila industriju vesti i medija.”
Gardijan izveštava da je preko stotinu lokalnih novina u Australiji moralo da otpusti radnike, ugasi redakcije ili obustavi štampanje jer je prihod od oglašavanja dramatično opao. Fejsbuk je takođe na meti ACCC-a i najavljenog zakona, zbog čega preti da će blokirati šerovanje svojih vesti u Australiji. Obe kompanije ove blokade nazivaju „najgorim mogućim ishodom“, pri čemu je Gugl insistirao da to nije pretnja, iako zaista tako zvuči.
(TheVerge-ZTP, foto: Google Australia)
