Nedavni onlajn sastanak u organizaciji Atlantskog saveta razmatrao je načine za promenu režima u Belorusiji. Ova geostrateška grupa predstavila je detaljan plan o uklanjanju aktuelnog predsednika Belorusije Aleksandra Lukašenka, primenom sankcija i drugih pritisaka.
Atlantski savet, sa adresom u Vašingtonu, povezan je sa NATO i prima sredstva od međunarodnih milijardera poput Adrijane Aršt, globalnih kompanija poput Goldman Saksa, Fejsbuka i Gugla, Rokfeler Fondacije i JPMorgan-Čejs Fondacije. Ovo su samo neki od njihovih imućnih sponzora. Neke od najmoćnijih i najuticajnijih ličnosti na svetu učestvuju u aktivnostima saveta.
Ciljevi virtuelnog sastanka pod nazivom „Bajden i Belorusija: Strategija za novu administraciju“ uključuju američku kontrolu nad beloruskim opozicionim pokretom. Povrh toga, predložili su organizatora koji će upravljati sankcijama protiv Minska, kao i višeg zvaničnika koji će pružati pomoć opoziciji. Njihova agenda naglašava ulogu Tihanovske kao istinskog lidera Belorusije i delegitimizaciju Lukašenka prebacivanjem američke ambasadorke Džuli Fišer iz Minska u glavni grad Litvanije, Viljnus.
Atlantski savet takođe je predložio da se američko finansiranje Radija Slobodna Evropa/Radio Sloboda mora udvostručiti sa sadašnjih 117,4 miliona dolara. Savet je pozvao SAD da pruže više savetodavne podrške beloruskim liderima opozicije. Džon Herbst, bivši američki ambasador u Ukrajini, predložio je da lideri opozicije ublaže javno zalaganje za članstvo u NATO i EU, kako ne bi provocirali reakcije Moskve.
Ekonomista Anders Eslund, viši saradnik u Evroazijskom centru Atlantskog saveta, predložio je da sankcije treba primeniti na kompanije u Rusiji, a ne na Belorusiju. Smatra da će Minsk, ako sankcije pogode Belorusiju, više zavisiti od Moskve. Takođe je savetovao da Bajdenov tim sankcioniše stotine beloruskih zvaničnika, nakon čega Lukašenko neće imati drugog izbora nego da preda vlast. Savet je predložio da SAD poveća finansiranje beloruske opozicije sa 60 na 200 miliona dolara.
Eslund kaže da je svrha ovakvih mera nametanje promene režima suverenoj naciji. Misija Atlantskog saveta je da ohrabri američku kontrolu nad opozicionim pokretom sa ciljem svrgavanja Lukašenka. Iako savet tvrdi da poštuje beloruski suverenitet, očigledno je da nema obzira prema samoopredeljenju beloruskog naroda i jednostavno želi da postavi lakeja na vlast kako bi se nastavila kampanja pritiska na Rusiju. Ako Bajdenova vlast usvoji preporuke Atlantskog saveta, to ne bi samo podiglo tenzije i dalje podele u Belorusiji, već bi zaoštrilo odnose Vašingtona i Moskve, koje su već izuzetno zategnuti.
Atlantski savet promoviše zapadnu hegemoniju i unipolarni svetski poredak predvođen SAD-om. Savet zauzima sedmo mesto u kategoriji „Najboljih geostratega u Sjedinjenim Državama 2020.“ i deseto mesto na globalnom nivou. Zahvaljujući finansijama najmoćnijih ljudi i korporacija na svetu, Atlantski savet ima veliki uticaj ne samo u NATO-u, već i u drugim strukturama moći poput Bele kuće i Pentagona. U tom smislu, očekivanja su da će Bajden preduzeti opsežnu kampanju pritiska na Belorusiju, sa ciljem dodatne izolacije Rusije u istočnoj Evropi.
S obzirom da je unipolarni poredak primarni cilj Atlantskog saveta, Rusija je njegova glavna prepreka, jer kao evroazijska zemlja ometa američku dominaciju nad velikim delovima Kavkaza, Centralne Azije i Istočne Evrope. Budući da je Belorusija jedina ruska saveznica u istočnoj Evropi, uklanjanje Lukašenka otvoriće put potpunoj izolaciji Rusije u regionu. Bajden je stari zagovornik unipolarnog poretka, i stoga je verovatno da će u nekom trenutku primeniti strategiju Atlantskog saveta protiv Belorusije, i posledično Rusije.
(GlobalResearch-ZTP, foto: Twitter)
