Agenti od uticaja: Ruski diplomata nudio finansiranje britanskoj Konzervativnoj partiji?

Diplomata stacioniran u ambasadi Ruske Federacije u Londonu predložio je da se ruska sredstva usmere britanskoj Konzervativnoj partiji, navodi se u zvaničnoj žalbi aktiviste ove stranke. Britanska kontraobaveštajna agencija, poznatija kao Služba bezbednosti (MI5), navodno je odbacila ovu informaciju koja je potom podneta kao žalba Tribunalu za istražna ovlašćenja (IPT). Osnovan 2000. godine, IPT je nezavisno pravosudno telo koje se bavi žalbama građana na rad britanskih obaveštajnih službi.

Izvor sporne informacije je Sergej Kristo, bivši reporter BBC-a i dugogodišnji saradnik Konzervativne partije. Kristove optužbe ciljaju Konzervativne prijatelje Rusije (CFR), uticajnu lobističku grupu koju su osnovali istaknuti poslanici Konzervativne partije, uključujući Najdžela Evansa, Endrua Rozindela, Džona Vitingdejla i Roberta Baklenda. Prvi počasni predsednik CFR-a bio je ser Malkolm Rifkind, bivši ministar spoljnih poslova u vladi premijera Džona Mejdžora.

Osnivanje CFR-a 2012. godine proslavljeno je na raskošnom prijemu koji je priredio ruski ambasador u Londonu Aleksandar Jakovenko. Zatim su odabrani članovi CFR-a otputovali u Rusiju, o trošku ruske ambasade. Među njima su bili istaknuti evroskeptici, koji su kasnije postali lideri kampanje za izlazak Britanije iz Evropske unije. Nekoliko godina kasnije, grupa je preimenovana u Vestminsterski forum Rusije (WRF). Nakon ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022, WRF je raspušten.

Neposredno po osnivanju CFR-a, Kristo kaže da ga je kontakirao Sergej Nalobin, prvi sekretar političkog odeljenja ruske ambasade. Nalobin se navodno interesovao za Kristovu poziciju u finansijskom odeljku Štaba konzervativne kampanje (CCHQ). Poznat i kao Centralna kancelarija konzervativaca, CCHQ je zapravo sedište britanske Konzervativne partije. Kristo tvrdi da ga je Nalobin obavestio o nameri da upozna zvaničnike CCHQ-a sa „ruskim kompanijama koje bi donirale novac Konzervativnoj stranci“, što je protivno britanskim zakonima.

Ruski novinari u inostranstvu naknadno su obavestili Krista da je Nalobin najverovatnije povezan sa ruskim obaveštajnim službama preko svog oca, generala sovjetskog KGB-a koji je penzionisan kao visoki zvaničnik Federalne službe bezbednosti (FSB). Nalobinov brat Viktor takođe je u to vreme radio za FSB, kaže Kristo. On takođe tvrdi da mu je ruski prebeg Oleg Gordijevski rekao da je Nalobin bio ruski obaveštajni oficir.

Kristo je obavestio MI5 o Nalobinovoj ponudi, nakon čega je usledio sastanak sa dvojicom oficira službe, gde mu je navodno „savetovano da prekine kontakt” sa ruskim diplomatom. Ovim pitanjem se dalje nije bavio. To se, međutim, promenilo 2020. godine, kada je Kristo došao do izveštaja Komiteta za obaveštajne poslove i bezbednost britanskog parlamenta. U izveštaju, koji je rezultat dvogodišnje istrage ruskog političkog uticaja u Britaniji, kritikovan je MI5 jer je ignorisao „uverljive dokaze“ o ruskom mešanju u britanski politički život.

Odmah nakon toga, Kristo je kontaktirao predstavnika konzervativaca u Komitetu, Džulijana Luisa, i preneo svoja saznanja. Luis mu je savetovao da podnese zvaničnu žalbu IPT-u. Britanski list The Observer, koji je pisao o Kristovom zalaganju za otkrivanje Nalobinovih aktivnosti, izvestio je prošle nedelje da informacije koje je Kristo prosledio sadrže „potencijalno eksplozivne dokaze koji potvrđuju nalaze Komiteta za obaveštajne poslove“.

(IntelNews-ZTP, foto: LayersOfLondon)

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *