Amsterdam je nadvisio London kao najveći evropski centar za trgovinu akcijama. To je značajno pomeranje za grad koji je bio iza Pariza, Frankfurta i Milana do pre samo dva meseca, dok je za V. Britaniju ovo još jedna u nizu posledica napuštanja EU. Kako se ovo dogodilo, i u kuda dalje?
Prvo malo istorije. Početkom 17. veka finansijski centar sveta nije bio London, Njujork ili Tokio. Bila je to menjačnica koju su trgovci izgradili na reci Amstel u Amsterdamu. Bilo je to vreme holandskog zlatnog doba, kada su njihova nauka, kultura i trgovina bile cenjene širom sveta. Iako su sertifikati o akcijama prvi put izdati 1288. godine, kada je švedska rudarska kompanija Stora dodelila biskupu Vesterasa 12,5% vlasništva, tek se početkom 17. veka javlja organizovana trgovina akcijama.
To se dogodilo u Amsterdamu kada je holandska Istočnoindijska kompanija ili Vereenigde Oostindische Compagnie (VOC) javno ponudila svoje akcije. Bila je to prva javna ponuda (IPO) u svetu, na osnovu koje je ova trgovinska firma postala jedna od najvećih multinacionalnih kompanija tog doba. Na svom vrhuncu, VOC je vredela više od Epla, Gugla i Fejsbuka zajedno.
Dva geografska faktora presudno su uticala da Amsterdam postane glavni finansijski centar. Veliki deo Holandije nekada je bio pod morem, zbog čega su Holanđani navikli da pozajmljuju novac za finansiranje projekata melioracije. Holandija je takođe bila veoma urbanizovana, sa velikim brojem ljudi spremnih da ulažu svoj novac.
Tržišta fjučersa, tj. klađenje na buduće cene određene imovine, takođe su se pojavila u Amsterdamu tokom 17. veka, odražavajući sve veću složenost finansijskih aktivnosti u gradu. Glavna roba su bili cvetovi lale, koje su brodovi VOC-a dovozili iz Turske. S obzirom da su cene cvetnih lukovica vrtoglavo rasle, a zatim dramatično padale, „manija lala“ smatra se prvim zabeleženim tržišnim mehurom u istoriji.
Uprkos početnoj dominaciji Holandije u finansijskoj trgovini, organizovano trgovanje akcijama ozvaničeno je britanskim Zakonom o akcionarskim društvima iz 1844. Usled poklapanja sa industrijskom revolucijom, došlo je do porasta finansijskih aktivnosti u Londonu. Lokalno stanovništvo i stranci počeli su da ulažu, što je Britaniji omogućilo da podrži kapitalne projekte industrijske revolucije, te podigne produktivnost i posledično blagostanje. Ubrzo su i drugi evropski gradovi razvili sopstvene finansijske aktivnosti, podstaknuti neverovatnim širenjem međunarodne trgovine.
Ali ono što je London zaista učinilo jezgrom globalne finansijske aktivnosti bio je „Big bang“ 1986. Do tada je gradska berza bila ograničena na relativno mala partnerstva berzanskih brokera. Ali 27. oktobra 1986., nove reforme su ukinule ograničenja na finansijske transakcije i konkurenciju, otvorivši trgovinu za niz novih aktera, uključujući i strance. Londonski Siti je postao bastion finansijske moći, koja je jačala u narednih 35 godina. A onda je došao Bregzit.
Trgovinski sporazum između Velike Britanije i EU, postignut u decembru prošle godine, nije obuhvatio finansijske usluge. Za sada su londonskim finansijerima zabranjene određene aktivnosti poput trgovanja akcijama i obveznicama u evrima, zbog čega su ove transakcije uglavnom preseljene u Amsterdam.
Amsterdam je postao dominantan jer se u njemu nalazi sedište berze Euronext, koja vodi poreklo od prve Amsterdamske berze i holandske Istočnoindijske kompanije; Euronext već neko vreme važi za najveću berzu u Evropi. Takav ishod događaja se i očekivao kada je London napustio zajedničko tržište. U januaru je u Amsterdamu trgovano sa 9,3 milijardi evra dnevno, u odnosu na 8,7 milijardi evra zabeleženih u Londonu.
Londonski Siti se nada da će zakonodavci Britanije i EU postići dogovor oko „ekvivalencije“, koja dozvoljava pristup evropskom tržištu u određenim sektorima finansijskih usluga. Međutim, perspektiva takvog sporazuma deluje slabašno, pogotovo što EU jedva čeka da preuzme deo tržišta kojim je London toliko dugo dominirao.
Iako će se London tek suočiti sa dugoročnim efektima Bregzita, već je prvi dan nakon izlaska Britanije sa jedinstvenog tržišta bio simbolična prekretnica. Dostupni podaci od 1. januara pokazuju da je London izgubio skoro 45% uobičajenog prometa akcija. Pored akcija i obveznica, značano je pogođeno i tržište energenata, čiji se dnevni promet od milijardu evra premestio u holandsku prestonicu.
Jasno je da se zavisnost Evrope od britanskih finansija više ne podrazumeva. Od odluke Velike Britanije da napusti EU, mnoge finansijske institucije se lagano prebacuju iz Londona u druge evropske prestonice. Još u oktobru je objavljeno da su kompanije za finansijske usluge prebacile oko 7.500 zaposlenih i više od 1,4 triliona evra imovine u EU. Upravljanje imovinom se najviše premešta u Dablin, bankarstvo u Frankfurt, a trgovina hartijama od vrednosti u Amsterdam.
Četiri veka od početne holandske finansijske prevlasti, Amsterdam je ponovo postao dom kontinentalne trgovine akcijama. Biće zanimljivo pratiti kako će se situacija razvijati narednih meseci.
(TheConversation-ZTP, foto: Keystone/EPA)
