Američke kompanije koje troše fosilna goriva dobijaju ogromne subvencije

Ako bi američke kompanije koje troše fosilna goriva bile primorane da nadoknade stvarne ekološke i zdravstvene posledice svoje delatnosti, to bi ih koštalo oko 62 milijarde dolara svake godine. Danas tu ogromnu sumu novca implicitno subvencionišu poreski obveznici.

„Takve kompanije imaju veliku prednost jer cene trenutno ne odražavaju ekološke i socijalne troškove povezane sa proizvodnjom i potrošnjom fosilnih goriva,“ kaže ekonomista Metju Kočen sa Univerziteta Jejl. „Promena propisa bi zaista uticala na njihove bilanse, a ova studija procenjuje koliko.“

Kočenova procena uključuje industriju prirodnog gasa, uglja, dizela i benzina. Koristeći podatke od 2010. do 2018., njegov model ukazuje na finansijske koristi od trenutnih subvencija, istovremeno procenjujući troškove fosilnih goriva u pogledu štete po životnu sredinu, zdravlje i neefikasnu špediciju. Na kraju, te skrivene troškove poreski obveznici pokrivaju na razne načine, uključujući medicinske troškove povezane sa klimatskim promenama i lokalnim zagađenjem, popravke puteva i mostova, te saobraćajne gužve koje doprinose smogu.

S druge strane, kompanije uglavnom peru ruke od odgovornosti. Kada bi proizvođači prirodnog gasa i nafte snosili troškove umesto poreskih obveznika, oni bi iznosili 18 odsto njihovog neto prihoda za finansijsku 2017-2018. godinu. Proizvođači uglja, pak, te godine nisu ni zaradili dovoljno novca da pokriju svu štetu. Zapravo, Kočenov model je otkrio da korist od implicitnih subvencija uveliko premašuje neto prihode polovine američkih kompanija koje koriste ugalj.

„Ovi brojevi pokazuju zašto se mnogi u industriji fosilnih goriva protive efikasnijoj regulaciji,“ piše Kočen. „Oni takođe utiču na mogućnost dodatnih subvencija u budućnosti.“ Izgleda da su proizvođači nafte najbolje prošli. Uprkos činjenici da sagorevanje benzina i dizela uzrokuje značajno zagađenje vazduha i doprinosi globalnom zagrevanju, većina naftnih kompanija uspela je da izbegne odgovornost za ove posledice.

Model pokazuje da su tokom 2018. benzinske i dizel kompanije dobile implicitne subvencije u iznosu od 45 milijardi dolara. Iste godine je industrija uglja povrh neto prihoda dobila 9 milijardi dolara, dok je industrija prirodnog gasa dobila olakšice u vrednost 17 milijardi dolara. Danas u SAD-u postoji samo nekoliko velikih kompanija za proizvodnju fosilnih goriva, pri čemu su ova preduzeća povezana sa raznim industrijama, što znači da im implicitne subvencije daju ogromne prednosti.

Na primer, 2018. godine, ukupne implicitne subvencije za prirodni gas, benzin i dizel uštedele su ExxonMobilu 1,4 milijarde dolara, a Ševronu 908 miliona dolara. S druge strane, kompanija Peabody Energy Corp, dobila je subvencija u iznosu od 1,56 milijardi dolara. Ovi primeri ne uključuju 33 milijarde dolara za proizvođače nafte i dobavljače fosilnih goriva na američkom maloprodajnom tržištu. U stvari, ovaj model obrađuje samo potrošnju benzina i dizela, a ne dodatne subvencije povezane sa drugim naftnim proizvodima, poput lož ulja i avionskog goriva.

U poređenju sa eksplicitnim subvencijama u SAD-u, koje iznose približno 20 milijardi dolara godišnje, implicitne subvencije se gotovo i ne pominju, iako naučnici i ekonomisti to pokušavaju da promene. Nedavna procena utvrdila je da su implicitne subvencije u 2011. na globalnom nivou iznosile oko 800 milijardi dolara. Ovo je očigledno tržišni pobačaj, gde se ne uzimaju u obzir stvarni i značajni troškovi. Kočenov model je prvi koji prati finansijske koristi natrag do određenih proizvođača.

„Nadamo se da će ovi rezultati doprineti aktuelnim debatama o klimatskoj i energetskoj politici,“ kaže Kočen. Pre nego što je objavio svoje rezultate, Kočen je kontaktirao sve kompanije koje su proučavane, ali nijedna nije imala komentar.

(ScienceAlert-ZTP, foto: National Geographic)

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.