Australija, jedan od svetskih lidera u kućnoj primeni solarnih panela, ponovo je oborila sopstveni rekord. Prema analizi australijske nacionalne naučne agencije CSIRO, broj instalacija je u 2020. godini porastao za gotovo 30 odsto u odnosu na prethodnu godinu.
Podaci, koje su prikupili stručnjaci za energetsku efikasnost, potiču od australijske regulatorne agencije, državnog tela zaduženog za smanjenje emisije ugljenika i promociju upotrebe čiste energije. Iako predstavnici vlasti zaostaju u klimatskim aktivnostima, obični Australijanci su udvostručili proizvodnju obnovljive energije, instalirajući više krovnih solarnih panela nego ikada pre.
„Mali troškovi, rad od kuće i veća ulaganja u efikasnost domaćinstava tokom pandemije covida-19 bili su presudni faktori za širenje krovnih solarnih sistema,” kaže izvršni direktor regulatorne agencije Mark Vilijamson; Australija ima nacionalni program za nadoknadu troškova vlasnicima kuća i malih preduzeća ukoliko se uključe u sistem generisanja zelene energije. Broj solarnih instalacija je tokom 2018. skočio za 60 odsto u odnosu na 2017. godinu.
„Australija je jedno od najsunčanijih mesta na planeti,“ kaže Majkl Ambrouz, naučni saradnik u CSIRO-u. „Lideri smo u PV (fotovolt) kapacitetu po glavi stanovnika, sa 591 vati po osobi, što je gotovo osam puta više od svetskog proseka,“ dodaje naučnik. „Najnoviji podaci o PV instalacijama pokazuju koliko su brzo ovi sistemi prihvaćeni širom Australije, stvarajući sve veće fotovoltažne mreže,“ napominje Ambrouz.
Podaci pokazuju da je 2020. godine postavljeno rekordnih 362.000 solarnih panela, u skladu sa državnim programom za obnovljive energente. Krajem prošle godine, Australija je imala ukupno 2,68 miliona krovnih panela, što znači da svako četvrto domaćinstvo upija sunčevu svetlost i pretvara je u električnu energiju. Međutim, sada se javljaju infrastrukturni problemi: može li australijska elektromreža da upravlja ogromnim prilivom sunčeve energije, i koliko su solarni paneli povezani sa kućnim baterijama stabilni, naročito tokom ekstremnih vremenskih prilika poput udara groma?
„Performanse krovnih sistema mogu značajno da utiču na državnu elektromrežu,“ kaže Naomi Stringer, istraživačica obnovljivih izvora energije. „Problemi sa solarnom energijom mogu postati akutni u vanrednim prilikama, kada je mreža svakako napregnuta, što predstavlja novi rizik za sigurnost elektroenergetskog sistema,“ dodaje naučnica. „S druge strane, solarna energija ima i veliki potencijal kao rezervni sistem napajanja.“
Taj potencijal su prepoznala mala naseljena područja, suočena sa nestankom struje tokom velikih vatrenih stihija; naime, mnoga domaćinstva se skidaju sa državne elektromreže i postavljaju samostalne solarne sisteme. Ipak, neki istraživači tvrde da Australija pokušava da sustigne druge lidere u obnovljivim izvorima, poput Nemačke. Izgradnja kapaciteta za vetro- i solarnu energiju je deset puta brža od globalnog proseka, ali Australija i dalje zaostaje za evropskim zemljama po ukupnoj količini proizvedene zelene energije.
„Danska generiše oko dve trećine svoje električne energije iz obnovljivih izvora, a ima petinu australijskog stanovništva, pa je njena godišnja proizvodnja po stanovniku višestruko veća. Slično je i u Škotskoj,“ izjavio je za australijski AP energetski stručnjak Mark Dizendorf.
(ScienceAlert-ZTP, foto: Ausgrid Solar)
