Libanski šef bezbednosti Abas Ibrahim nametnuo se kao glavni pregovarač u mnogim sporovima, od povratka talaca i zatvorenika iz inostranstva do posredovanja u naizgled nerazrešivim političkim sukobima kod kuće.
61-godišnji šef glavne libanske obaveštajne agencije postao je sve vidljivija figura u krupnim aferama, sa takav trend se očekuje i u bliskoj budućnosti. Analitičari tvrde da Ibrahim svoj značaj duguje podršci koju dobija pro-iranskog Hezbolaha, iako se šef bezbednosti trudio da očuva imidž političke neutralnosti.
Ibrahim je uspostavio snažne veze sa ovom moćnom šiitskom grupom dok je radio kao šef vojne obaveštajne službe na jugu zemlje. To mu je omogućilo da postane „glavni poverenik stranih i arapskih država koje žele da komuniciraju sa Hezbolahom„, rekao je AFP-u politički analitičar Ali al-Amin. „Ali svako kršenje poverenja Hezbolaha značilo bi kraj Ibrahimove profesionalne i političke karijere.“
Tokom desetogodišnjeg mandata na čelu libanske službe, vešto je hodao po tankom ledu i stvorio reputaciju regionalnog igrača za rešavanje osetljivih problema. U vesti je ponovo dospeo prošle nedelje, povodom sporazuma o povratku 11 libanskih državljana koji su držani u Emiratima.
Ibrahim, čiji mandat u službi ističe 2022., često se označava kao jedini ozbiljan naslednik Nabiha Berija na mestu predsednika parlamenta. Ibrahim je počeo kao vojni pitomac sa 19 godina i dospeo na čelo vojne obaveštajne službe u južnom Libanu, gde je Hezbolah dominantan, da bi 2011. konačno bio izabran za šefa državne bezbednosti.
Od trenutka izbijanja sirijskog sukoba, Ibrahim je morao da se uhvati u koštac sa mnoštvom izazova, posebno sa prelivanjem rata u Liban. Njegov uticaj se proširio izvan libanskih granica kada je otpočeo pregovore sa Katarom radi oslobađanja talaca koje su držali sirijski pobunjenici.
U oktobru 2013., obezbedio je puštanje grupe libanskih šiitskih hodočasnika koje su sirijski sunitski pobunjenici držali 17 meseci blizu turske granice. U martu 2014., Ibrahim je pomogao u oslobađanju grupe grčkih pravoslavnih monahinja koje je otela sirijska podružnica Al-Kaide iz njihovog samostana u Maluli, nadomak Damaska.
U leto 2019., Ibrahim je sa reputacijom eksperta za talačke krize imao ključnu ulogu u oslobađanju pritvorenih kanadskih i američkih turista Kristijana L. Bakstera i Sema Gudvina. Istog leta je vodio pregovore o oslobađanju Nizara Zake, američko-libanskog biznismena uhapšenog u Iranu 2015. pod optužbom za špijuniranje u korist SAD-a.
Prošlog ponedeljka potvrdio je dogovor o povratku libanskih državljana zatočenih u Emiratskim zatvorima, uglavnom zbog navodnih veza sa Hezbolahom. Kao retko koji libanski zvaničnik sa direktnim vezama i sa Hezbolahom i Vašingtonom, Ibrahim istražuje slučaj Ostina Tajsa, američkog novinara koji je nestao u Siriji 2012. Prošle godine se sastao sa Tajsovim roditeljima u Vašingtonu, gde mu je Fondacija James W. Foley dodelila međunarodnu nagradu za rad na oslobađanju Zake i Gudvina.
Ibrahim je svoj položaj koristio i u drugim diplomatskim i političkim misijama koje obično ne spadaju u nadležnost državne bezbednosti. Blisko sarađuje sa vlastima u Damasku uprkos zvaničnoj politici Libana o nemešanju u sirijski sukob. Prošle godine je posetio Francusku i nekoliko zalivskih država tražeći pomoć za Liban koji se suočava sa najtežom ekonomskom krizom od građanskog rata 1975-1990.
U zemlji je posredovao između sukobljenih političkih frakcija, čime se obično bavi predsednik skupštine. Ipak, Ibrahim oštro reaguje na prozivke da je „poštar političke elite“. „Niko nikada ne traži od mene da intervenišem. Uvek sam ja taj koji pokreće stvari, na osnovu sopstvene procene političkih dešavanja,” rekao je AFP-u u nedavnom intervjuu.
Insistira na tome da se uvek konsultuje sa svim bitnim akterima, te svoju posredničku veštinu pripisuje dobrom umrežavanju i „sposobnosti komunikacije sa svim stranama“. Ravnodušan je prema učestalom etiketiranju da je Hezbolahov čovek u Libanu. „To me ne uzbuđuje,“ rekao je za AFP, dodajući kako ga takođe rutinski optužuju da je američki čovek.
Libanu će trebati nešto više od Ibrahimovih diplomatskih veština da bi se izvukao iz političke krize i oporavio od ekonomske propasti. Ali njegova prihvatljivost među svim političkim liderima čini ga pouzdanom figurom na političkoj sceni opterećenoj dubokim podelama. Na pitanje o budućnosti nije konkretno odgovorio, ali nije ni porekao navodne političke ambicije. „Želim da se povučem u svoje selo, ali ne znam šta će razvoj događaja zahtevati od mene“, zaključio je.
(AFP-ZTP, foto: Saudi24News)
