Praktično neregulisana investiciona firma danas ima veći politički i finansijski uticaj od Federalnih rezervi i većine svetskih vlada. BlackRock Inc. je najveći svetski menadžer sredstava, sa ukupnim investicijama od 9 triliona dolara širom sveta, što je duplo više od godišnjeg BDP-a Nemačke.
Ovaj gigant se nalazi na vrhu piramide svetske korporativne imovine, uključujući i teritoriju Kine. Od 1988. godine kompanija de facto kontroliše američke Federalne rezerve, većinu mega-banaka sa Wall Street-a (uključujući Goldman Sachs), Veliki reset Svetskog ekonomskog foruma (Davos), Bajdenovu administraciju i, po svemu sudeći, ekonomsku budućnost sveta. BlackRock je oličenje onoga što je Musolini nazivao korporatizmom, gde neizabrana korporativna elita odozgo upravlja stanovništvom.
Način na koji najveća svetska „banka u senci“ dominira svetom trebalo bi da nas zabrine. Otkako ga je Leri Fink osnovao 1988., BlackRock je uspeo da kreira jedinstveni finansijski softver kakav nema nijedan drugi entitet. Naime, Aladdin je sistem za upravljanje rizicima i softverski alat koji prati i analizira tržišta; trenutno nadzire oko 18 triliona dolara vrednih sredstava za 200 finansijskih firmi, uključujući Federalne rezerve i evropske centralne banke. Svestranost BlackRocka je zapanjujuća; on je istovremeno institucionalni investitor, gotovinski menadžer, firma sa privatnim kapitalom i partner mnogim vladama. Ipak, mejnstrim mediji tretiraju ovu kompaniju kao samo još jednu finansijsku firmu sa Wall Street-a.
Postoji linija koja koja povezuje UN-ovu Agendu 2030 sa Velikim resetom Svetskog ekonomskog foruma u Davosu i ekonomskom politikom Bajdenove administracije koja je tek u nastajanju. Ta linija je BlackRock.
Bajdenov tim i BlackRock
Do sada bi svima trebalo da bude jasno da osoba koja tvrdi da je američki predsednik, 78-godišnji Džo Bajden, ne donosi nikakve odluke. Čak ima poteškoće da čita sa telepromptera ili odgovara na pripremljena pitanja prijateljskih medija, a da ne pobrka Siriju i Libiju. Ono što je manje poznato je ko su ključne osobe koje vode ekonomsku politiku Bajdenovog tima. Jednostavno, to je BlackRock. Baš kao što je Goldman Sachs vodio ekonomsku politiku pod Obamom i Trampom, danas tu ulogu preuzima BlackRock. Dogovor je navodno sklopljen u januaru 2019., kada je Džo Bajden kao dugo očekivani kandidat koji će izazvati Trampa, otišao u Njujork na sastanak sa Lerijem Finkom.
Jedan od prvih Bajdenovih poteza u svojstvu predsednika SAD-a bilo je imenovanje Brajana Diza za direktora Nacionalnog ekonomskog saveta, tj. glavnog savetnika za ekonomsku politiku. To nije iznenađenje, jer Diz dolazi iz Finkovog BlackRocka, gde je bio Globalni šef održivog ulaganja. Pre nego što se zaposlio u BlackRocku, Diz je bio na visokim privrednim funkcijama pod Obamom, uključujući mesto Višeg savetnika predsednika, gde je radio zajedno sa Valeri Džeret. Za vreme Obame, Diz je imao ključnu ulogu u pregovaranju Pariskih sporazuma o globalnom zagrevanju.
Na ključnom mestu zamenika ministarke finansija Dženet Jelen nalazi se Nigerijac Adevale Adejemo. On takođe dolazi iz kompanije BlackRock, gde je od 2017. do 2019. bio viši savetnik i šef osoblja izvršnog direktora kompanije Lerija Finka; pre toga je takođe imao poziciju u Obaminoj administraciji. Njegove lične veze sa Obamom su vrlo jake, zbog čega ga je bivši predsednik 2019. proglasio prvim predsednikom Obama fondacije.
I treća osoba iz BlackRocka koja sada vodi državnu ekonomsku politiku takođe je neobična. Majkl Pajl je viši ekonomski savetnik potpredsednice Kamale Haris. U Vašington je došao sa pozicije glavnog investicionog stratega u BlackRocku, gde je nadzirao strategiju ulaganja fondova u vrednosti od 9 triliona dolara. Pre nego što se zaposlio u BlackRocku na najvišem nivou, takođe je radio u Obaminoj administraciji kao viši savetnik podsekretara Ministarstva finansija za međunarodne poslove, a 2015. postao savetnik u predsedničkoj kampanji Hilari Klinton.
Činjenica da trojica najuticajnijih ekonomskih službenika Bajdenove administracije potiču iz BlackRocka, a pre toga iz Obamine administracije, svakako zaslužuje pažnju. Postoji određeni obrazac koji pokazuje da je uloga BlackRocka u Vašingtonu daleko veća nego što nam se predstavlja.
Šta je zapravo BlackRock?
Nikada nije postojala finansijska kompanija sa tolikim uticajem na svetska tržišta, a da je toliko skrivena od očiju javnosti. To nije slučajnost. Tehnički gledano, BlackRock nije banka koja daje zajmove ili prima depozite, zbog čega nije pod nadzorom Federalnih rezervi, iako radi isto što i većina mega banaka poput HSBC ili JP MorganChase – trguje hartijama od vrednosti radi profita. U vreme kongresnih inicijativa da se menadžeri sredstava poput BlackRocka i Vanguard Fondova obuhvate Dod-Frankovim zakonom iz 2008., BlackBock je snažnim lobiranjem obustavo taj proces. U suštini, BlackRock je zakon za sebe. I zaista je „sistemski važan“ kao niko drugi, možda sa izuzetkom kompanije Vanguard, za koju se priča da je glavni deoničar BlackRocka.
Osnivač i izvršni direktor kompanije BlackRock, Leri Fink, očigledno želi da ostvari globalni uticaj. Postavio je bivšeg poslanika nemačke CDU, Fridriha Merca, na čelo BlackRocka za Nemačku, kada se činilo da bi mogao naslediti kancelarku Merkel, a bivšeg britanskog ministra finansija Džordža Ozborna za „političkog savetnika“. Fink je bivšu šeficu štaba Hilari Klinton, Šeril Mils, postavio u odbor BlackRocka kada se činilo da će Hilari dobiti predsedničke izbore.
U svoj odbor je ubacio bivše službenike centralnih banaka i nastavio da sklapa unosne ugovore sa njihovim bivšim poslodavcima. Stenli Fišer, bivši šef Banke Izraela, kasnije i potpredsednik Federalnih rezervi, sada je viši savetnik u BlackRocku. Filip Hildebrand, bivši direktor Švajcarske nacionalne banke, sada je potpredsednik u BlackRocku, gde upravlja Institutom za investicije. Žan Bovan, bivši zamenik guvernera Banke Kanade, trenutno je šef istraživanja u investicionom institutu BlackRocka.
BlackRock i Federalne rezerve
Upravo je ovaj tim bivših centralnih bankara u BlackRocku razvio plan spašavanja za direktora Feda Džeroma Pauela u martu 2019., kada su finansijska tržišta bila na ivici reprize „Lemanove krize“ iz 2008. U znak zahvalnosti, predsednik Feda je bez tendera imenovao BlackRock za menadžera programa kupovine korporativnih obveznica, uključujući obveznice u koje je BlackRock i sam ulagao. Sukob interesa? Grupa od oko 30 nevladinih organizacija pisala je Pauelu: „Dajući kompaniji BlackRock potpunu kontrolu nad programom otkupa dugova, Fed ju je učinio još značajnijom za finansijski sistem. Ipak, BlackRock nije podložan regulatornom nadzoru niti jedne sistemski važne finansijske institucije.“
U detaljnom izveštaju iz 2019. godine, neprofitna istraživačka grupa iz Vašingtona Kampanja za odgovornost primetila je da je „BlackRock, kao najveći svetski menadžer sredstava, primenio strategiju lobiranja, priloga kampanji i angažovanja državnih službenika kako bi odvratio vladinu regulativu i ustoličio se kao jedna od najmoćnijih finansijskih kompanija na svetu “
Njujorška ispostava Feda je bez tendera angažovala BlackRock u martu 2019. da upravlja njenim komercijalnim programom hartija od vrednosti, kao i kupovinama korporativnih obveznica u vrednosti od 750 milijardi dolara. Američki novinari Pam i Ras Martens, kritikujući Fedovo spašavanje Wall Street-a 2019. godine, primetili su: „Prvi put u istoriji, Fed je angažovao BlackRock da ‘direktno ode’ i kupi 750 milijardi dolara u korporativnim obveznicama, nakon čega je BlackRock postao jedan od najvećih dobavljača na svetu.“
Džerom Pauel i Leri Fink se očigledno dobro poznaju. Čak i nakon što je BlackRock dobio izuzetno unosan posao bez tendera, Pauel je angažovao tu istu kompaniju da upravlja njegovim privatnim investicijama u vrednosti od 25 miliona dolara. Javni podaci pokazuju da je u to vreme Pauel imao poverljive telefonske razgovore sa izvršnim direktorom BlackRocka. Prema zakonski obavezujućoj finansijskoj prijavi, BlackRock je uspeo da udvostruči vrednost Pauelovih investicija u odnosu na prethodnu godinu. Još jedan plastičan primer sukoba interesa.
(NewEasternOutlook-ZTP, foto: Shutterstock/Pixabay)
