Uređaji, aplikacije, tabovi… Multitasking uništava vaše pamćenje

Pre samo nekoliko godina bilo je uobičajeno susresti osobe koje se hvale da su multitaskeri. Možda su vam takvi ljudi bili teški za saradnju zbog sklonosti da se isključe iz ćaskanja ili se na drugi način dekoncentrišu. Nedavna istraživanja otkrila su da multitasking podrazumeva slabiju pažnju i lošije obavljanje više poslova odjednom.

Nova studija Univerziteta Stenford, objavljena u časopisu Nature, tvrdi da multitasking smanjuje sposobnost mladih ljudi da se sete onoga što su uradili i videli, posebno kada brzo prelaze sa ekrana na ekran. To je kao kada pronađete određeni predmet a ne sećate se da ste ga tamo stavili. Ako radite nešto bez koncentrisane pažnje, posledica može da bude osećaj kao da to nikada niste uradili.

Istraživači sa Stenforda posebno su razmatrali uticaj „medijskog multitaskinga“ na pamćenje. Medijski multitasking podrazumeva razne aktivnosti na ekranima, npr. slanje SMS-ova, provera Instagrama ili gledanje video klipova na TikTok-u. Istraživanje pokazuje da se ova iskustva ne zadržavaju u našoj memoriji.

„Iako neprestano proždiremo informacije, često nismo u stanju nečega da se setimo i potvrdimo ono što znamo,” kaže autor studije Entoni Vagner. „Srećom,” dodaje on, „nauka danas može da objasni zašto pojedinac u trenutku zaboravi nešto što je sačuvano u njegovom sećanju“.

Istraživači su ispitivali 80 osoba, uzrasta od 18 do 26 godina. Dok su učesnici obavljali zadatke, istraživači su pratili njihove alfa moždane talase i veličinu zenica. Vodeći naučnik Kevin Madore objašnjava: „Pojačavanje alfa talasa u potiljačnom delu mozga povezano je sa opadanjem pažnje i lutanjem misli. Takođe znamo da skupljanje zenica ukazuje na sporije reakcije i odsutnost uma.“

Učesnici su zamoljeni da posmatraju uzastopne skupove slika na ekranu i da nakon 10-minutne pauze identifikuju prethodno viđene sadržaje. Ispitanici su takođe popunili upitnike koji su opisivali njihove navike u medijskom multitaskingu, nakon čega je trebalo da odgovore koliko uspešno obavljaju više aktivnosti istovremeno. Sabirajući sve ove informacije, istraživači su ustanovili da su osobe slabije pažnje i teški multitaskeri imali slabije rezultate u memorijskim zadacima.

Vagner primećuje da najbolje pamtimo kada smo orijentisani ka određenom cilju, dakle kada smo spremni da nešto sačuvamo u svojim mislima. Obraćanje pažnje na pažnju može vam pomoći da ostanete svesni i spremni da sačuvate sećanje na ono što trenutno proživljavate.

Takođe, postoje metode za hakovanje memorije koje mogu poboljšati vašu sposobnost pamćenja. Vagner navodi mogućnost treniranja pažnje pomoću očnih senzora koji vas upozoravaju na propuste u pažnji, te omogućavaju da svesno povratite fokus svaki put kada vam um odluta.

Iako aktuelna studija istražuje pamćenje kod mlađih osoba, njeni uvidi se mogu široko primeniti. „Sada imamo priliku,“ zaključuje Vagner „da shvatimo vezu moždanih centara za pažnju, ciljeve i memoriju i pojedinačnih razlika u pamćenju kod starijih odraslih osoba, pogovoto u odnosu na Alchajmerovu bolest.“

(BigThink-ZTP, foto: Getty)

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.