Tržište nekretnina u padu: Posustaje li globalni stambeni mehur?

Dajana Musali je mesecima tražila dom u Vindzoru, najjužnijem kanadskom gradu. Bilo je to na vrhuncu pandemije kovida-19 i cene su rasle širom zemlje. Ova 27-godišnja službenica u lokalnoj policijskoj službi pregledala je skoro 100 stanova i dala oko 60 ponuda, često stotinama hiljada kanadskih dolara iznad tražene cene, pre nego što je konačno kupila nekretninu prošlog septembra. Pre deset godina njeni roditelji su kupili četiri puta veću kuću po upola manjoj ceni.

Musali se odlučila na kupovinu u pogrešno vreme. Tokom protekle dve decenije, kanadsko tržište nekretnina se naprosto usijalo. Sada se stvari smiruju i cene padaju tri meseca zaredom. Slično je i na drugim nabujalim tržištima. Na Novom Zelandu, gde su cene krajem 2021. porasle za 45 odsto od početka pandemije, vrednosti nekretnina padaju nekoliko meseci unazad. U Švedskoj su cene pale za skoro 4% u junu, što je najveći mesečni pad još od globalne finansijske krize 2007-09. Dve od pet kuća u Australiji vrede manje nego pre tri meseca.

Čak i tamo gde cene i dalje rastu, veći troškovi zaduživanja spuštaju entuzijazam kupaca. U Americi su mesečne rate sada 75% veće nego pre tri godine, pa je potražnja kredita pala za četvrtinu u odnosu na januar. Procenat kupaca koji prvi put kupuju stan pao je na najniži nivo u poslednjih 13 godina. Smirivanje tržišta primećeno je i u Britaniji. U aprilu se broj odobrenih hipotekarnih kredita vratio na pretpandemijski nivo. U maju je prodaja kuća opala za 10% u odnosu na prethodnu godinu. Ako je globalni stambeni bum zaista počeo da posustaje, koliko će cene padati? Analitičari konsultantske kuće Capital Economics predviđaju skromniji pad od 5-10% u Americi i Britaniji. U ovim zemljama je manja verovatnoća da će vlasnici biti primorani da prodaju nekretnine zbog rasta hipotekarnih troškova jer su krediti sa fiksnom kamatom uobičajeni. U Australiji i Švedskoj, analitičari smatraju da bi cene mogle pasti za 15%. Zbog većeg duga domaćinstava, samim tim i veće ranjivosti na porast kamata, Kanada i Novi Zeland su najugroženiji; cene u ovim zemljama bi mogle pasti za 20%.

Dva faktora bi trebalo da spreče cenovnu spiralu. Jedan je manjak domova u većini bogatih zemalja. U zavisnosti od procene, Americi nedostaje između 3,8 miliona i 5,8 miliona domova; Engleskoj je potrebno oko 345.000 novih domova godišnje, a gradi polovinu tog broja; Kanadi je potrebno dodatnih 3,5 miliona do 2030, trenutnim tempom izgradnje. Drugi faktor su dinamična tržišta rada. Niska nezaposlenost u mnogim bogatim zemljama znači da je manja verovatnoća da će ljudi zaostajati u plaćanju dugova. U kombinaciji sa jačim finansijama domaćinstava, ovo bi trebalo da spreči pad u razmerama finansijske krize.

Ali šteta će biti neravnomerno raspodeljena. Pandemijska žarišta su posebno ranjiva. Tokom karantina, potraga za velikim baštama ili zelenim površinama dovela je do haosa na stambenim tržištima. Parižani su bežali u francuska sela. Turci su zamenili Istanbul za turistička odmarališta. Londonci koji su želeli da iskoriste prednosti rada na daljinu hrlili su pošumljena naselja poput Ričmonda i Dulviča, ili prosto pobegli iz grada u potrazi za jeftinijim domovima. Na ovim tržištima su počele da se pojavljuju pukotine. Sve je manje cenkanja u američkim planinskim gradovima i sunčanim državama koje privlače dobrostojeće Kalifornijance i Njujorčane. Za više od polovine slobodnih kuća u Solt Lejk Sitiju snižene su cene u junu. Sada je pitanje koliko će cene opadati.

Kraljevska banka Kanade smatra da će u odnosu na maksimalne vrednosti iz 2021. prodaja u zemlji pasti za više od 40%, što je još gore nego tokom finansijske krize kada je pala za 38%. Na drugim mestima stvari možda nisu tako dramatične. Ali za vlasnike koji su navikli da cene idu samo u jednom smeru, svaki pad će biti neprijatan.

(TheEconomist-ZTP, foto: NewsTalk)

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.