U utorak je pokušana otmica tankera u Omanskom zalivu. Prema Britanskim pomorskim trgovinskim operacijama (UKMTO), devet naoružanih ljudi upalo je na tanker koji je plovio pod zastavom Paname, nakon čega je posada broda navodno sabotirala brodski pogon. Britanija smatra da je ovaj pokušaj otmice poslednji u nizu pomorskih napada u režiji Irana ili jedne od militantnih grupa koje ova zemlja podržava.
Propala otmica usledila je nakon prošlonedeljnog napada dronom na tanker Mercer Street u Arabijskom moru, koji je delom u vlasništvu izraelskog brodskog magnata Ejala Ofera. Ovaj napad je odneo živote britanskih i rumunskih članova posade. Izraelski ministar odbrane Beni Ganc pokazao je prstom na Iran nakon pomorskog incidenta, nazvavši ga „napadom na čitav svet“. Poslednjih godina Iran je uglavnom vrebao brodove koji su povezani sa Izraelom. Ali napadi na međunarodne ciljeve postaju sve učestaliji, izlazeći van okvira iransko-izraelskog „tihog rata“ na moru. Svaka reakcija obično nailazi na pretnje Teherana da će odmazda biti dočekana sa još brutalnijom silom.
Teheran igra opasnu igru. Pregovori sa SAD-om oko povratka nuklearnom sporazumu su u zastoju, dok obe strane koriste različite taktike kako bi stekle preimućstvo. Američki zvaničnici su javno rekli da sumnjaju da će iranski lideri pristati na restriktivniji sporazum. S druge strane, Iran se odlučio za pomorsku strategiju „na ivici noža”. Pribegavanje agresivnim potezima koji bi mogli dovesti do vojnog sukoba, a u pokušaju sticanja prednosti u pregovorima, stara je praksa koja zahteva preciznost. To znači da ste spremni da hodate po litici, a da ne padnete u ambis.
Glavni cilj iranske pomorske agresije je slanje poruke SAD-u: vratite se nuklearnom dogovoru ili ćemo uskoro izmaći kontroli. Iranu je očajnički potrebno ukidanje sankcija. Višegodišnji embargo je naneo štetu iranskoj ekonomiji, a situacija se dodatno pogoršala 2018. nakon povlačenja američkog predsednika Trampa iz nuklearnog sporazuma. Iranski izvoz nafte značajno je opao, a inflacija porasla, pogodivši životni standard većine stanovništva koje se suočilo sa padom prihoda i rastom cena. MMF procenjuje da je stopa nezaposlenosti u Iranu najmanje 12 odsto. Rukovodstvo zemlje je zabrinuto da će ekonomske teškoće doneti politička previranja i građanske nemire koji će destabilizovati vladu. Pojačana agresija na moru deluje kao očajnički pokušaj da se iznudi dogovor, čak i uz rizik prikrivenih i otvorenih kontraudara Izraela.
Iranski napadi na brodove i tankere namerno su fokusirani na strateške rute za promet nafte i drugih roba, preteći regionalnoj stabilnosti i ekonomskim interesima SAD-a, Britanije i drugih zapadnih zemalja. Ovi napadi se dešavaju već nekoliko godina. Iranska Revolucionarna garda je 2019. zaplenila britanski tanker u blizini Hormuškog moreuza nakon što je iranski tanker stopiran blizu Gibraltara zbog kršenja sankcija EU. Prošlonedeljni napad dronovima na Mercer Street ispostavio se kao loša kalkulacija. Moguće je da pogibija brodskog osoblja nije bila planirana, ali napad je razbesneo Britaniju, SAD, Rumuniju i Izrael. Bivši šef britanskih oružanih snaga, general Nik Karter, nazvao je napad „velikom greškom“ koja bi mogla dovesti do eskalacije sukoba.
Ako Teheran namerava da nastavi sa aktuelnom strategijom, morao bi da izbegne ovakve greške. Izazivanje civilnih žrtava može da proizvede samo kontraefekte. Iranski lideri, uključujući i fanatično antizapadnog predsednika Ebrahima Raisija, nisu spremni na kompromis koji bi doneo veća ograničenja u odnosu na sporazum koji je Tramp napustio. Nuklearni sporazum iz 2015. ili Zajednički sveobuhvatni akcioni plan (JCPOA) ograničio je obogaćivanje uranijuma na nivoe koji su preniski za stvaranje bombe, ali nije ograničio druge pretnje Irana: rakete dugog dometa, podršku regionalnom i međunarodnom terorizmu i akcije koje podrivaju regionalnu stabilnost u Libanu, Siriji, Iraku, Gazi i Jemenu.
Predsednik Bajden sada traži jači sporazum sa Iranom. Čini se da ima manje strpljenja nego Barak Obama, koji je bio spreman da zanemari destruktivne akcije Teherana sve dok su poštovani uslovi nuklearnog sporazuma. Dogovor koji Bajden očekuje neće biti dovoljan da ograniči iransku ekspanzionističku agendu. Ali Iran ga svakako ne bi prihvatio, što obe strane dovodi u pat poziciju, s tim što je Iran spremniji na rizične akcije koje međunarodne plovne puteve čine opasnijim, a region nestabilnijim.
(TheSpectator-ZTP, foto: AFP)
