Prošle nedelje 150 naučnika, advokata i preduzetnika sastalo se u tajnosti kako bi razmotrili mogućnost stvaranja sintetičkog ljudskog genoma u sledećih deset godina.
Praktično, ovo znači da bi naučnici mogli hemijski da rekreiraju genetski materijal koji se inače prirodno prenosi sa roditelja na decu.
Iako bi ovo moglo da donese veliki napredak u biološkim naukama i zdravstvu, neki stručnjaci su izrazli zabrinutost zbog etičkih dimenzija ove ideje, i upozorili da nešto tako značajno ne bi smelo da se razmatra iza zatvorenih vrata.
Ekskluzivni sastanak je održan prošlog utorka u Harvard Medicinskoj školi u Bostonu, kako prenosi Njujork Tajms, pri čemu je prisutnima rečeno da ne razgovaraju sa medijima niti da tvituju o tome.
Organizatora skupa bili su Džordž Čerč, profesor of genetike na Harvardu, Džef Boeke, direktor Instituta za sistemsku genetiku sa univerziteta u Njujorku, Endrju Hesel, futurista u bio/nano istraživačkoj grupi Autodesk korporacije, i Nensi J. Keli.
U intervjuu za Njujork Tajms, dr Čerč objašnjava da je cilj projekta, koji još nije finansiran, da unapredi mogućnost sintetizovanja dugačkih sekvenci DNK, radi primene na životinjama, biljkama i mikrobima.
Za sada, naučnici su u stanju da manipulišu DNK-om u ćelijama u različite svrhe, recimo radi proizvodnje insulina za dijabetičare. Sintetizovanje čitavog genoma bi omogućilo neka mnogo značajnija dostignuća, ipak, neki aspekti ovakvog trenda su već izloženi kritikama.
Na primer, da li bi naučnici mogli da sintetizuju modifikovani ljudski genom koji bi bio otporan na sve prirodne viruse?
Odgovor je potvrdan, ali pored očigledne koristi, šta ako bi drugi naučnici počeli da stvaraju modifikovane viruse koji bi mogli da naruše takav sintetički imunitet? Ne bismo li tako pokrenuli svojevrsnu biotehnološku “trku u naoružanju”?
Kritičari takođe upozoravaju da bi naučnici mogli da sintetizuju genom određene istorijske ličnosti, poput Ajnštajna, i pitaju koliko takvih genoma bi trebalo napraviti i ko bi trebalo da ih napravi.
(dailymail.co.uk)
